Radmila Tonković, autor knjige Nebeske heroine sveta: Ruske borbene tajne čuvaću do groba

Istakla je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" autor knjige "Nebeske heroine sveta" Radmila Tonković, koja je jedina žena nosilac "Zlatnog letačkog znaka" Ratnog vazduhoplovstva u Srbiji i koja je više od dvije decenije provela radeći na najodgovornijim poslovima u komandi Ratnog vazduhoplovstva (RV) i Protivvazduhoplovnoj odbrani (PVO) u Zemunu.

- Knjiga "Nebeske heroine sveta" je nastajala deset godina i u njoj su sadržane biografije 2.000 žena u avijaciji, zbog čega je jedinstvena enciklopedija. Radeći na njoj proputovala sam celi svet, počevši od Francuske kao kolevke vazduhoplovstva, sve do Novog Zelanda. Mnoge heroine sam lično upoznala i intervjuisala, a knjiga je objavljena na ruskom i srpskom jeziku - istakla je Tonkovićeva, čija je knjiga ovih dana promovisana i u Banjaluci.

* GLAS: Ima li među nebeskim heroinama svijeta žena sa područja RS?

TONKOVIĆ: Jedna od glavnih heroina je iz Banjaluke, Nevenka Ličina, udato Majnc, koja se smatra prvom ženom padobrancem na ovim prostorima. Bila je i pilot, prva žena koja je skočila nad Banjalukom 1948. godine. U knjizi sam prikazala i banjalučke padobranke koje su letele u padobranskom klubu "Sveti Ilija".

* GLAS: Koliko su žene danas zastupljene u avijaciji?

TONKOVIĆ: Više nego u doba mojih heroina, ali opet nedovoljno. Zastupljenost žena u avijaciji je pokazatelj koliko je neka država napredovala u toj industriji, a u brojnim zemljama, nažalost, postoje političke, verske, polne, ideološke i druge predrasude zbog čega su žene piloti retkost.

* GLAS: Kako ohrabriti žene da se bave vazduhoplovstvom?

TONKOVIĆ: Nema razloga da žene ne lete, ali avijacija traži celog čoveka. Zahteva da ste odsutni od porodice, da stalno pratite novu tehniku i tehnologiju, putujete. Ne možete na let nasekirani, iznervirani, a kada žena ima muža i decu to je teško ostvarivo. Mnogi sjajni piloti su žene, čak smo i vodeće u vojnoj avio-industriji, jer smo strpljivije i preciznije.

* GLAS: Koliko je Vama kao ženi bilo teško da se izborite za svoje mjesto u avijaciji?

TONKOVIĆ: Žena sama sebi ruši ugled ili ga stvara.

Radila sam 21 godinu u komandi RV i PVO sa 400 muškaraca. Istina je da sam morala raditi mnogo više i bolje da bi me prihvatili, ali sam uspela, jer sam bila marljiva. Muškarci shvate kad bez vas ne mogu obavljati svoj posao i poštuju vas. Svaki moj potpis je bio garancija da pilot može leteti i da će sleteti živ, što je bilo stresno i odgovorno.

* GLAS: Imate li anegdota iz tog perioda koje biste podijelili s našim čitaocima?

TONKOVIĆ: Desilo se jednom prilikom da su pitali komandanta vazduhoplovstva, koji komanduje sa 6.000 ljudi, koga se najviše plaši u poslu, odnosno ko ga ugrožava, a on je bez razmišljanja odgovorio Radmila Tonković. Posle su se šalili da sam strah i trepet u vazduhoplovstvu.

* GLAS: Mnoge ruske tajne u vezi sa upotrebom vazduhoplovne borbene tehnike dolazile su u Vaše ruke. Kako ste se nosili s tim?

TONKOVIĆ: Ljudi koji rade na takvoj dokumentaciji moraju ćutati do kraja života, a dičim se što kao žena ćutim sve ove godine. Postoje velike tajne koje i danas prećutkujem, ali sam se zaklela da ih nikada neću odati. Često sam zbog toga kući dolazila nespokojna pitajući se gde sam šta ostavila, zaključala i zapečatila. Bilo je i neprijatnih situacija, ljudi su mi pretili pokušavajući da izvuku te tajne od mene.

* GLAS: Koja je najteža situacija u kojoj ste se našli?

TONKOVIĆ: Devedesete godine i suludi rat. Ljudi su ginuli, padali u zarobljeništva. Neke kolege su likvidirane i mučene. Zemlja i avijacija su podeljene, a naši avioni su preko noći postali protivnički.

* GLAS: Da li ste sjedali za upravljač aviona?

TONKOVIĆ: Letela sam bezbroj puta i kao saputnik, kopilot, a ponekad i sama upravljala avionom. Nikada me nije bilo strah, niti sam se libila da poginem. Postoji anegdota kada sam letela sa komandantom RV u Podgoricu. Upali smo u turbulencije, a ogroman led je padao po avionu. U jednom trenutku on se uhvatio za moju ruku. Pitam ga: "Gospodine generale, šta vam je?", a on kaže: "Strah me, Radmila, da ne poginemo". Rekla sam mu da bi sve novine sutradan pisale o nama i ušli bismo i u istoriju. Srećom, pronašli smo rupu u oblacima i uspeli da sletimo na Žabljak.

* GLAS: Počasni ste član Vazduhoplovnog saveza RS. Koliko vam to znači?

TONKOVIĆ: Znači mi mnogo, jer sam ujedno jedini počasni član. Uvek pratim banjalučke vazduhoplovce i redovno dolazim na sve manifestacije na koje me pozovu. Ljudi u RS su izuzetni, veliki u naciji, kulturi i veri. Dolazim sa punim srcem i dušom u Srpsku.

Rusija

* GLAS: Već 11 godina živite i radite u Moskvi. Kakva iskustva nosite iz Rusije?

TONKOVIĆ: U Rusiji radim na diplomatskom nivou i iskustva koja sam stekla u Srbiji su mi omogućila da me ljudi poštuju. Štampali su moju knjigu na ruskom jeziku i oni su uložili svoja sredstva za štampanje i promociju. Uvrstili su je i kao udžbenik na vazduhoplovnim akademijama za školovanje pilota i inženjera. Time su mi odali veliku čast. To je kruna mog rada. Takođe sam i počasni član ruskog udruženja žena letača "Avijatrisa".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.