У Републици Српској у посљедњој години храна поскупила 80 одсто

Примјера ради, у јануару 2018. килограм црног лука коштао је 0,89 КМ, а у јануару ове године – чак 1,64 КМ.

Није само лук угризао купце за очи, већ и још неке врсте поврћа. Рецимо, купус је са 0,70 КМ/кг “скочио” на 0,99 КМ, а паприке са 3,02 на 3,52 КМ.

Почетком 2018. године мрква је коштала 1,19 КМ, а у јануару ове године је за килограм требало издвојити 1,41 КМ, док је кромпир са 0,82 КМ отишао на 1,11 марака.

Нису само љубитељи поврћа на удару виших цјеновника, већ је поскупљења, судећи по подацима Републичког завода за статистику, дословно немогуће избјећи.

Рижа је са 2,40 поскупјела на 2,56 КМ, а полубијели пшенични хљеб, који је коштао 2,11 КМ по килограму, “скочио” је на 2,26 КМ.

Суви свињски врат, умјесто 14,71, плаћа се 15,45 КМ по килограму, а шункарица је са 12,73 отишла на 13,90 КМ.

Млијеко у тетрапаку у РС плаћајамо три фенинга више (са 1,45 на 1,48), а тврдокорни жути сир је са 10,89 КМ поскупио на 12,02 марке. Бистри воћни сок, умјесто 1,71, плаћамо 1,84 по литру. Списак је још дужи и тешко је набројати чему су све цијене дивљале.

Кап је прелила чашу, поручују из удружења за заштиту потрошача, те додају да је проблем у томе што се ништа не предузима поводом слободног формирања цијена.

“И када дође до поскупљења од неколико фенинга, то се на годишњем нивоу и те како осјети. Питање је до када ће ово овако трајати и до када ће потрошачи моћи да издрже све те силне намете”, рекла је Муриса Марић, извршни директор Удружења грађана ДОН Приједор.

Како је додала, ово је аларм, јер је ријеч о основним животним намирницама.

“Потрошачка корпа је већ достигла готово 2.000 марака, што је за многе мисаона именица и овај износ не покрива повећање плата које смо имали”, рекла је Марићева за “Независне”.

Божана Радошевић, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката РС, каже да је евидентно да, поред сезонских промјена цијена, које имамо из мјесеца у мјесец, а углавном се односе на воће и поврће, долази и до свакодневног стихијског раста цијена.

“То није значајан проценат раста, али ако сваког мјесеца дође до промјене цијене неког производа за, рецимо, један или два одсто, то се у току године набере и увијек се одрази на куповну моћ радника и њихових породица”, казала је Радошевићева за “Независне”.

Из Министарства трговине и туризма РС истичу да је, према Закону о трговини, формирање цијена производа и услуга у РС слободно у зависности од услова на тржишту.

“Министарство трговине и туризма може Влади РС предложити мјере непосредне контроле цијена, на начин како је прописано Законом о регулисању цијена, само уколико би наступили значајни поремећаји на тржишту, попут елементарних непогода, несташице добара неопходних за потребе привреде и снабдијевање становништва, неочекиваног раста и монополског формирања цијена, злоупотребе доминантног положаја и ванредних околности према процјени Владе”, кажу из ресорног министарства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.