У суботу су Духовске задушнице: Ово су најважнији обичаји

Г.С.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

Српска православна црква и вјерници у суботу, 30. маја, обиљежавају Духовске задушнице, у народу познате и као љетње задушнице.

Најважније:

  • Српска православна црква и вјерници у суботу, 30. маја, обиљежавају Духовске или љетње задушнице.
  • У храмовима се служе Света литургија и парастоси за упокојене.
  • Вјерници тог дана излазе на гробља, пале свијеће и моле се за покој душа преминулих.
  • Свештеници апелују да се на гробља не носе храна и гозбе, већ жито, вино и свијеће.
  • У народу постоје бројна вјеровања и обичаји везани за задушнице.
  • Тог дана у православним храмовима служе се Света литургија и парастоси, док вјерници излазе на гробља, пале свијеће и моле се за покој душа својих преминулих сродника.
  • Свештеници на гробљима служе појединачне парастосе, уз молитве да Господ подари милост и вјечни мир упокојенима.

Паљење свијећа и молитва најважнији

Одлазак на гробље током задушница у народу се сматра важном обавезом породице и сродника. Уколико неко није у могућности да оде на гробље, свијећу може да запали и у цркви.

Свештеници истичу да је суштина задушница молитва за покојнике, а не обичајно окупљање уз храну и пиће.

Иако је у народу дуго постојао обичај да се на гробље носе разна јела, данас се вјерницима савјетује да умјесто тога понесу кувано жито, вино и свијеће, што су и традиционални дарови који се приносе у цркви.

Уредити гроб и донијети цвијеће

Пожељно је да се пред задушнице очисти гробно мјесто, уклони коров и уреди околина споменика.

Многи вјерници на гробље доносе и свјеже цвијеће, као знак поштовања и сјећања на преминуле. И када није могуће оставити цвијеће, важно је да гроб буде чист и уредан.

Народна вјеровања

У појединим крајевима и данас се чувају стара народна вјеровања везана за задушнице.

Тако се у источној Србији вјерује да свијећа упаљена на задушнице треба да гори до наредних задушница, јер ће у супротном покојник „бити у мраку“ током цијеле године.

У врањском крају постоји обичај да се за душе умрлих отпија вода из посебно купљеног бакарног котла.

Такође, у појединим источним крајевима на задушнице се не ради ништа са вуном, а маказе се држе затворене, како би, према народном вјеровању, и вучје чељусти остале затворене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.