Сутра је Ђурђиц: Ове послове оставите за други дан

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Агенције

Иако Ђурђиц, који ће вјерници Српске православне цркве (СПЦ) прославити сутра, 16. новембра, није црвено слово у црквеном календару, овај празник у народној традицији прати низ обичаја и вјеровања.

Према старим предањима, одређене послове и активности требало би избјегавати како би се дом и породица сачували од несреће, болести и других невоља.

Посебно мјесто у народним вјеровањима заузимају забране које се односе на тешке физичке послове, лов и изношење ствари из куће. Оне су повезане и са периодом који у народној традицији носи назив Вучији дани, а који почиње на Ђурђиц.

Које послове треба избјегавати на Ђурђиц?

Према народном предању, на овај празник требало би избјегавати све што човјека физички исцрпљује. Нека од ових вјеровања преносе се генерацијама, а посебно су се поштовала у сеоским домаћинствима.

Не обављају се тешки и напорни послови

На Ђурђиц се, према народном обичају, не би требало бавити пословима који захтијевају велики физички напор. Тешки кућни послови, копање, ношење терета и сличне активности остављају се за други дан.

Вјеровало се да рад који исцрпљује на овај празник може донијети умор и немир у домаћинство, па се дан посвећивао одмору и породици.

Лов се сматра посебно опасним

Једно од најпознатијих народних вјеровања везаних за Ђурђиц односи се на ловце. Према предању, онај ко на овај празник крене у лов могао би бити праћен несрећом током цијеле године.

Ова забрана има посебну симболику јер се Ђурђиц налази уочи периода Вучјих дана, када је вук у народној традицији имао нарочито мјесто. У прошлости се ово вјеровање веома поштовало, нарочито у крајевима у којима је лов био дио свакодневног живота.

Ништа се не износи из куће

Према једном од старих обичаја, од Ђурђица па све до Светог Мрате, током периода Вучјих дана, из куће се не износи ништа – ни храна, ни одјећа, нити други предмети.

Овај обичај повезан је са вјеровањем у заштиту породичног огњишта. Сматрало се да онај ко у том периоду нешто изнесе из дома симболично може изнијети и породичну срећу и благостање.

Зашто се на Ђурђиц не препоручују шивење и плетење?

 

Ручни радови остављају се за други дан

Према народном вјеровању, жене на Ђурђиц не би требало да преду вуну, плету или шију. Исто правило, према предању, односило се и на кројаче и обућаре.

Вјеровало се да игле, конци и други алати за ручни рад током празничног дана треба да мирују, како би се избјегла несрећа и малер у наредној години.

Не препоручује се прање веша

Међу обичајима који се везују за Ђурђиц налази се и избјегавање прања веша и других тканина.

Ово вјеровање почива на симболици да се током празника ништа не би требало „испирати“, како се из дома не би однијели срећа, мир и благостање.

Вучији дани: Период у којем вук има посебно мјесто у народној традицији

Од Ђурђица, 16. новембра, почиње период који се у народној традицији назива Вучији дани, а траје до 24. новембра, односно до празника Светог Мрате.

Овај период испреплетен је бројним вјеровањима и страхопоштовањем према вуку, животињи која у српској народној традицији има двоструку симболику – представља опасност, али и снагу и заштиту.

Свети Мрата у народу се сматра заштитником вукова, а према старим предањима, тих дана он обилази домаћинства и посматра да ли се поштују прописани обичаји.

Вјеровало се да непоштовање ових правила може донијети невоље, а посебно се страховало од појаве такозваног хромог вука, односно кривељана, који је у народним предањима представљан као најопаснији међу вуковима.

Каква ће бити зима? Народна предсказања везана за Мратинце

Мратинци су у народној традицији имали важно мјесто и када је ријеч о предвиђању временских прилика и зиме која долази.

Према старим временским предсказањима:

Ако је вријеме магловито, очекује се промјенљива, влажна и блага зима.

Ако су дани ведри, вјеровало се да предстоји оштра, дуга и хладна зима.

Иако су ова предсказања дио народног насљеђа, а не поуздан начин прогнозирања времена, она свједоче о томе колико су људи некада пажљиво посматрали природу и временске прилике и настојали да их повежу са промјенама годишњих доба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.