Положајник – гласник среће

Обиљежавање Бадњег дана и Божића представља најсвечанији период у српској традицији, испуњен симболиком, породичним окупљањима и обичајима која си преносе генерацијама.

За разлику од Нове године која се углавном слави на улицама и у ресторанима, Божић је везан за дом и породицу. Празник се проводи у кругу најближих, уз поштовање традиције која спаја духовност и народне обичаје.

На Бадњи дан рано ујутру домаћин одлази у шуму по храстово дрво – бадњак. Бадњак симболизује дрво које су пастири донели у витлејемску пећину Јосифу и Марији да наложе ватру.

Бадњак се уноси у дом на Бадње вече уз посипање житом. Испод стола или у углове просторије ставља се мало сламе, што симболизује јасле у којима је Христ рођен. Деца „пијучу“ призивајући благостање.

Вечера на Бадње вече је посна. Традиционално се служе пребранац, посна сарма, риба, мед, ораси, суве шљиве и смокве.

Сматра се да број јела на столу треба да буде непаран. Увече се породица окупља испред цркве на заједничко паљење бадњака, што је у градовима постао централни друштвени и вјерски догађај.

Божић је породични празник који се проводи код куће, а први гости се примају с посебном пажњом.

Први гост који уђе у кућу на Божић назива се положајник. Он симболизује Мудраце са Истока.

Положајник прилази огњишту, џара ватру и изговара жеље за здравље и напредак домаћинства: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица...“

Рано ујутру домаћица мијеси чесницу – посебан хљеб у који се ставља новчић. Чесница се не сијече ножем, већ се ломи рукама међу укућанима за ручком. Вјерује се да ће онај ко пронађе новчић имати среће и новца током цијеле године.

Божићни ручак је први мрсни оброк након вишенедјељног поста. Главно јело је обично печеница. Атмосфера је свечана, а укућани се поздрављају ријечима: „Мир Божији, Христос се роди!“, на шта се одговара: „Ваистину се роди!“.

Положајник је најважнији гост којег једна породица прима током цијеле године. То је прва особа која пређе кућни праг на Божић, 7. јануара, и сматра се гласником среће, здравља и напретка за дом и укућане у наредној години.

Традиционално, породица се често унапријед договори са неким кога сматрају „срећним“ и добронамјерним да им буде положајник. То је најчешће дијете (због невиности и чистоте душе) или драги пријатељ породице.

Вјерује се да ће онаква каква је особа која прва уђе у кућу, таква бити и цијела наредна година за то домаћинство.

Положајника домаћица посипа житом и даје му да окуси чесницу и вино. Он остаје у кући као почасни гост на божићном доручку. Прије него што оде, домаћини га дарују.

Некада су то били јабука, ораси, чарапе или кошуља, док се данас положајнику најчешће дарује новац, слаткиши или неки пригодан поклон у знак захвалности што је у дом унио благослов.

Улога положајника је једна од ретких традиција која се подједнако вјерно чува и у селима и у градовима. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.