Пет ствари које дјеца заувијек памте о својим родитељима

Дјеца се можда неће сјећати тачног датума породичног путовања, нити ципела које су носила у трећем разреду, али ријетко заборављају каква је била емоционална атмосфера у њиховом дому.

Укратко:

• Памте атмосферу у дому и осјећај сигурности
• Ријечи родитеља обликују њихов унутрашњи глас
• Начин рјешавања сукоба утиче на односе у будућности

Дуго након што одрасту, не остају им у памћењу велики гестови ни скупи поклони, већ тон родитељског гласа, осјећај да су их родитељи заиста примјећивали и начин на који су се у кући рјешавали сукоби.

Родитељство оставља дубок траг. И док нека сјећања временом изблиједе, друга се трајно урежу у дјететову слику о себи и свијету. То су успомене које најчешће остају за цијели живот.

Атмосфера у дому
Прије него што запамте било какав савјет, дјеца памте какав је осјећај био код куће. Сјећају се да ли је дом био сигурно уточиште, напето мјесто, топао кутак, непредвидиво окружење или простор пун критике. То колико су родитељи били емоционално присутни често је прва лекција коју дијете добија о томе како свијет функционише.

Одрасли се можда не сјећају сваког разговора, али памте осјећај који би их обузео кад би ушли у собу – да ли су били добродошли или су имали утисак да су терет. Сјећају се да ли је њихов ентузијазам био дочекан са занимањем или равнодушношћу, те да ли су у тренуцима страха добили утјеху или им је речено да престану да плачу. Тај осјећај остаје годинама и снажно обликује особу у коју дијете израсте.

Ријечи које обликују унутрашњи глас
Родитељи често нису свјесни колико се неке реченице могу дубоко урезати у дјечје памћење. Ријечи изговорене у љутњи, похвали, страху или сасвим успут, временом постају дио дјететовог унутрашњег гласа. На примјер, дијете које стално слуша: "Никад ништа не урадиш како треба", ту поруку може носити са собом и у одраслом периоду, као трајну сумњу у себе.

С друге стране, дијете које често чује: "Вјерујем у тебе", вјероватније ће изградити осјећај сигурности и отпорности. Једна реченица може постати рана, али и ослонац. Многи одрасли и даље у глави чују глас својих родитеља док доносе важне одлуке или се носе с неуспјехом.

Начин на који се рјешавају сукоби
Дјеца не памте само да ли су се њихови родитељи свађали, већ и како су то радили. Да ли су повишени тонови прелазили у пријетње и дане тишине? Да ли је један родитељ понижавао другог? Или су се сукоби завршавали извињењем, компромисом и помирењем?

Посматрајући одрасле, дјеца уче како изгледају односи међу људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.