Фото: Танјуг
| Илустрација
Крсна слава један је од најдубљих и најљепших православних обичаја код Срба – породични празник који се преноси с кољена на кољено, као симбол вјере, заједништва и благослова.
Свака породица има свог небеског заштитника, светитеља коме се моли и чији дан обиљежава као духовни темељ дома.
Децембар је мјесец богат великим православним празницима, а у наставку доносимо списак крсних слава које се у овом периоду прослављају, као и кратка објашњења њиховог значаја и обичаја.

4. децембар – Ваведење Пресвете Богородице
9. децембар – Преподобни Алимпије Столпник (Алимпијевдан)
13. децембар – Свети апостол Андреј Првозвани
19. децембар – Свети Николај Чудотворац (Никољдан

Српска православна црква 4. децембра обиљежава Ваведење Пресвете Богородице, празник који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено потпуно завјештавање Богу.
Према предању, родитељи Јоаким и Ана, који су дуго били без дјеце, завјетовали су се да ће дијете, ако га добију, посветити Богу. Тако је Марија доведена у храм, гдје ју је дочекао првосвештеник Захарија и увео у Светињу над светињама. Остала је у храму девет година, живећи у молитви и чистоти, због чега многи Ваведење сматрају празником прве монахиње.
Ово је и слава манастира Хиландар.

Свети Алимпије Столпник један је од најпоštованијих подвижника. На стубу је, у посту и молитви, провео 53 године. Живио је усамљенички, али је временом постао духовни утјешитељ, исцјелитељ и учитељ народу који је долазио по благослов.
По народном вјеровању, штити од куге, губе и болести, а сточари га посебно поштују. Пошто пада у вријеме Божићног поста, славска трпеза је посна.

Андреј, први Христов ученик, проповиједао је Јеванђеље широм источних земаља – од Византије и Тракије, до Русије и Пелопонеза. Пострадао је на косом крсту, по којем се и данас тај крст зове „Андрејев“.
Свети Андреј се слави у многим српским домовима, такође са посном трпезом.

Никољдан је једна од највећих и најмасовнијих крсних слава код Срба – постоји изрека да „пола Србије слави, а пола иде на славу“. У календару је обиљежен црвеним словом, а народно вјеровање каже да тог дана не треба радити кућне послове попут прања, усисавања или чишћења.
Свети Николај је познат као велики Чудотворац, заштитник морепловаца, путника, дјеце, болесних и сиромашних. Његове молитве сматрају се нарочито моћним, а бројна чуда везана су за његово име – од исцјељења до спасавања људи на мору и копну.
Због своје добротворности и смирења, Свети Николај је један од најомиљенијих хришћанских светаца у цијелом православљу.
Божићни пост почиње 28. новембра и траје до 7. јануара, када православни вјерници прослављају Христово рођење – Божић. Циљ поста је духовно прочишћење, молитва, уздржање и припрема за један од највећих хришћанских празника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.