Како Генерација З купује за Црни петак: Инфлуенсери, АИ и замке онлајн шопинга

Б.Ђ. 10.11.2026 12:00

Фото: Bloomberg | Како Генерација З купује за Црни петак

БЕОГРАД - Око 48 одсто припадника генерације З вјерује препорукама инфлуенсера за Црни петак. Припадници генерације З (48 одсто) и миленијалаца (45 одсто) понуде најчешће проналазе у препорукама инфлуенсера, креатора садржаја и на друштвеним мрежама.

Припадници генерације X (43 одсто) и бејби бумера (39 одсто) предност дају провјереним интернет претраживачима и веб-сајтовима брендова.

Како различите генерације приступају Црном петку?

Истраживање компаније Касперски спроведено је међу 7.200 потрошача широм свијета како би се утврдило на који начин припадници различитих старосних група доносе одлуке о куповини путем интернета и гдје проналазе најповољније понуде.

Препоруке са друштвених мрежа или оне које долазе од инфлуенсера и других креатора садржаја најпопуларнији су избор код генерације З (48 одсто) и миленијалаца (45 одсто), али нешто мање код генерације Џ (35 одсто) и, очекивано, бумера (28 одсто).

Традиција против друштвених мрежа: Шта бира ваша генерација?

Насупрот томе, бумери као најстарији потрошачи, чешће бирају традиционалније начине претраге и директно посјећују веб-сајтове интернет продавница (39 одсто).

Занимљиво је да је то најчешћи избор и најмлађих потрошача из генерације Џ (43 одсто), док је и за миленијалце и припаднике генерације З он на другом мјесту, одабран од по 41 одсто испитаника.

Сајберкриминалци се прилагођавају: Нове преваре на Црни петак

Ове разлике у навикама не промичу ни сајберкриминалцима, који прилагођавају своје тактике каналима на којима потрошачи траже производе и понуде.

На ТикТоку и Инстаграму све су присутније преваре засноване на вјештачкој интелигенцији и дипфејк технологији: виртуелни инфлуенсери рекламирају непостојеће производе, чудотворне медицинске препарате или наводно ручно израђене предмете, наводећи купце да новац уплате директно продавцу.

У неким случајевима купци добијају јефтине фабричке производе који не одговарају рекламираним, док у другим остају без новца.

Вештачка интелигенција као савезник превараната

Додатни ризик представљају фотографије и описи производа генерисани помоћу вјештачке интелигенције, који могу створити потпуно погрешну представу о ономе што се заправо купује.

С друге стране, корисници који се ослањају на интернет претраживаче, веб-сајтове продавница и имејл понуде такође нису поштеђени превара.

Лажне интернет продавнице, фишинг странице које имитирају познате брендове и обмањујуће промотивне поруке користе управо повјерење које потрошачи имају у познате канале комуникације.

Канали утицаја и трендови откривања попуста

Истраживање показује да промотивни имејлови и даље привлаче пажњу приближно 30 одсто миленијалаца, припадника генерације Џ и бејби бумера, док се на препоруке породице, пријатеља и колега ослања приближно 30 одсто потрошача у свим генерацијама.

Значајан је и податак и да су препоруке засноване на вјештачкој интелигенцији нашле своје мјесто у пет најчешће коришћених метода за откривање попуста, и били су најпопуларнији међу припадницима генерације З (19 одсто) и миленијалаца (18 одсто) и незнатно рјеђе код припадника генерације Џ (15 одсто) и бумера (13 одсто).

Савјети за сигурну куповину на Црни петак: Заштитите се од превара

Проверите продавца и понуду

Потрошачи би требало да провјере продавца и вјеродостојност понуде, на друштвеним мрежама обрате пажњу на старост налога, коментаре и неуобичајене карактеристике профила.

Код интернет продавница потрошачи би требало да провјере репутацију продавца, услове повраћаја новца и да ли понуда дјелује сувише добро да би била истинита.