Ивана Панџић, добитница Фулбрајтове стипендије за археологију, о животу у Америци

Тим ријечима причу за "Глас" почела је Бањалучанка Ивана Панџић, археолог и музејски савјетник  у Музеју Републике Српске, коју је академски пут одвео преко океана. Панџићева је прва добитница Фулбрајтове стипендије из области археологије и културног насљеђа са наших простора, а та престижна стипендија разлог је због којег је са породицом отпутовала у Америку на годину дана. Нешвил, главни град Тенесија, постао је њихов нови дом.

- Најтежа су била четири мјесеца припрема, од тренутка када сам сазнала да сам добила стипендију па до првог аеродрома. Покушали смо што више урадити "на даљину", пронаћи смјештај, добити информације за школу за дјецу и слично, како би нам било лакше када стигнемо и испоставило се да смо били у праву. Сада се и сами осјећамо домаћим - испричала је Панџићева.

Фулбрајтов програм је почетком децембра прошле године организовао конференцију у Кливленду која је окупила више од 120 стипендиста из 60 држава са свих континената, различитих занимања, а наћи се на једном мјесту са толико изузетних људи, истиче Панџићева, био је јединствен доживљај.

- Створена су нова познанства и отворене могућности за нове сарадње, а са одређеном групом смо скоро у свакодневном контакту. Моје обавезе иду својим током. Слиједи захтјевнији период рада јер радимо истраживачки дио на материјалу, а од маја крећу теренска истраживања на којима ћу учествовати и којима се много радујем - истакла је ова Бањалучанка.

За неколико мјесеци у Америци држала је низ предавања у склопу предмета Свјетска праисторијска археологија, гдје је презентовала резултате досадашњег рада Музеја РС у сарадњи са универзитетима из Велике Британије и самостално, као и резултате сарадње Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци са универзитетима из Словеније, те Друштва археолога РС кроз "Школе археологије".

- Поред наше пећине Растуше код Теслића као јединог станишта неандерталаца, неолитских локалитета на релацији Бањалука - Градишка, те ископавања на бањалучком Кастелу и мени можда најдражег бањалучког екскалибура, Врбаског мача из камена, у виду промоције културног насљеђа приказала сам и локалитете попут Дреновца код Параћина у Србији Археолошког института Београд са којим сарађујем и остале локалитете региона. Повратне информације студената и колега су више него позитивне, као и моје када је у питању упознавање са америчком археологијом, која ми није била блиска. Мислим да у потпуности испуњавамо мисију Фулбрајтовог програма, а то је побољшање међукултурних односа и интеркултуралне компетенције - казала је Панџићева.

Пред њом је неколико јавних предавања у Тенесију и гостовања на другим универзитетима широм Америке које финансира Фулбрајтова фондација. 

Одласком у Америку, Ивана је остварила једну велику животну жељу, међутим, ово искуство није само њено, ту су и њен супруг, син и кћерка и сви се веома добро сналазе на другом крају свијета.

- Врло брзо су се сви уклопили и сви су задовољни. Супруг ради на даљину те он има мало другачији распоред с обзиром на временску разлику. Дјеца иду у државну школу, систем је мало другачији па нам је свима требао један краћи период адаптације, али чињеница да су одраније веома добро знали енглески језик све је олакшала. Поред редовних школских активности, кћерка плива за школски тим, док је син за своју школу у сезони играо тенис, а све вријеме свира кларинет у школском оркестру. Како вријеме пролази, имају све шири круг пријатеља и генерално су веома лијепо прихваћени. Све ми се чини сада да ће, овим нашим заједничким искуством, дјеца имати највећи бенефит и да ће се тешко вратити на старо - испричала је она.  

Панџићи су на другом крају свијета прославили и најрадоснији хришћански празник Божић.

-   Распитујући се о животу у Тенесију сазнали смо да се у Нешвилу налази српска православна црква Свете Петке. Свештеник Бојан Бановић, родом из Брода, нам је од првог контакта био велика подршка и помоћ. Кад год смо недјељом на литургији, изнова се дивим каква је ово заједница људи са цијелог Балкана првог, другог и трећег кољена, Руса, Грка, али и Американаца. И не могу се отети мишљењу да ће наше културно насљеђе опстати захваљујући заједницама попут њихове, или да кажем наше овдје. Организовано се  ишло у сјечу бадњака, на Бадњицу су након пијукања и паљења бадњака сви присутни вечерали заједно, док смо послије божићне литургије, ломљења чесница и подјеле пакетића, сам Божић прославили у кругу пријатеља које сад већ зовемо новом породицом. А што се недостајања куће тиче, рецимо да смо је бар дјелимично довели у Америку, јер нам је празнике уљепшала посјета моја сестре са супругом и дјецом, па је и срце мало више на мјесту - испричала је Панџићева.

Спремајући се на пут преко океана у једној објави на друштвеним мрежама написала је: "Пази шта желиш, можда се и оствари". За крај разговора открила нам је да има још неостварених жеља.

- Прво да све ово прође како треба, да се вратимо, а онда ћемо, Боже здравља, у нове радне побједе и на неке нове континенте - поручила је Панџићева.

ПОРУКА

За оне који размишљају да конкуришу за Фулбрајтову стипендију Ивана Панџић има јасну поруку: "Фулбрајтова стипендија је прилика која се не пропушта".

- Сваке године објављује се позив и траје мјесец дана, што је релативно довољно времена да се попуни, док се информације о апликацији могу добити и раније. Стипендије могу трајати од три мјесеца до двије године, у зависности од самог истраживања/пројекта. Моја порука је увијек јасна, ко год размишља о томе, да обавезно аплицира, јер какав год да је исход, сам процес апликације једна је велика школа, те се нема шта изгубити - рекла је Панџићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.