Ду­ња је пра­ва ри­зни­ца здрав­ља

Agencije
Ду­ња је пра­ва ри­зни­ца здрав­ља
Ду­ња је пра­ва ри­зни­ца здрав­ља

Ду­ња је ви­та­мин­ска бом­ба је­се­ни и од да­вни­на је по­зна­та у на­ро­дној ме­ди­ци­ни и ко­рис­ти се прије све­га као сред­ство за ублажава­ње каш­ља и уми­ри­ва­ње сто­мачних те­го­ба.

Ово бла­го­твор­но воће, по­ре­клом је из ју­го­за­па­дне Ази­је. Ље­ко­ви­ти дије­ло­ви су јој плод, лис­то­ви и сје­ме, а по­се­бно сок и си­руп пло­да.

Плод ду­ње оби­лу­је ви­та­ми­ни­ма и ми­не­ра­ли­ма. Садржи ви­та­мин Ц у ве­ли­ким ко­личина­ма, за­тим ви­та­мин Б1, Б2, ни­ацин, ка­ро­тен, кал­ци­јум, ма­гне­зи­јум, ка­ли­јум, ба­кар, на­три­јум, цинк, гвожђе, ман­ган, на­три­јум, хлор и сум­пор. По­ред то­га, садржи и про­те­ине, ди­је­тал­на вла­кна и угље­не хи­дра­те.

Ду­ње су одлични при­ро­дни освјеживачи ваз­ду­ха.

Сје­мен­ке су њен нај­ље­ко­ви­ти­ји дио, и ка­да од­сто­је у во­ди осло­бађају слуз ко­ја по­маже код про­бле­ма с кашљем. Оне садрже и ве­ли­ке ко­личине ами­гда­ли­на, одно­сно ви­та­ми­на Б17, ко­ји има ан­ти­кан­це­ро­ге­но деј­ство. Сје­мен­ке су бо­га­те и мас­ти­ма, та­ни­ном, пе­кти­ном, шећери­ма, ја­бучном ки­се­ли­ном, емул­зи­ном и про­ти­дом.

За­хва­љу­јући та­ни­ну и слу­зи ова воћка по­во­љно дје­лу­је на рад цреиј­ва и спречава ин­фе­кти­вне бо­лес­ти. Та­кође, ду­ња садржи и дос­та пе­кти­на, ко­ји по­во­љно дје­лу­је на крвни сис­тем, по­маже у снижава­њу крвног при­тис­ка и пружа за­шти­ту од ра­диоа­кти­вног зрачења, пи­ше Ствар уку­са.

Ду­њин сок лијечи ка­шаљ, ас­тму и ди­ја­ре­ју, док се печена или ку­ва­на ду­ња пре­по­ручује ане­мичним осо­ба­ма, али и за лијечење упа­ла желу­дачне и црије­вне слу­зо­коже. Ду­ња се упо­тре­бља­ва и за лијеченје слу­зо­коже ждрије­ла, крај­ни­ка, ди­сај­них пу­те­ва као и ублажава­ње обил­них мен­стру­аци­ја. Чај од ду­њи­них сје­мен­ки лијечи не­са­ни­цу, ублажава на­пе­тост и от­кла­ња не­при­ја­тан за­дах, док слуз од сје­мен­ки лијечи опе­ко­ти­не и ра­не. Чај од лис­то­ва ду­нје је одличан при­ро­дан лек за за­ус­тав­ља­ње про­ли­ва.

  • Чај од пло­да

Овај чај бла­го­твор­но дје­лу­је на ди­сај­не те­го­бе, сми­ру­је ка­шаљ, про­му­клост и ублажава сим­пто­ме брон­хи­ти­са.

При­пре­ма: Опе­ри­те, очис­ти­те и пре­се­ци­те плод на чети­ри де­ла. Од­стра­ни­те се­мен­ке и тврди део око нјих, а ме­сна­ти део исе­ци­те на лис­тиће и одмах их ста­ви­те у ли­тар во­де, да не би про­ме­ни­ле бо­ју. Ла­га­но ку­вај­те од 15 до 20 ми­ну­та, а за­тим ос­та­ви­те да се охла­ди. Про­це­ди­те га и пиј­те у гу­тлја­ји­ма то­ком це­лог да­на.

  • Си­руп за брон­хи­тис

На­ро­дни лек про­тив каш­лја и упа­ла ди­сај­них ор­га­на можете на­пра­ви­ти врло је­днос­та­вно и од са­мо не­ко­ли­ко се­мен­ки.

При­пре­ма: Из­дро­би­те пет се­мен­ки ду­нје и пре­лиј­те са 100 мл во­де. Ка­да се ство­ри гус­та слу­зас­та ма­са, до­дај­те 15 г свежег со­ка од бо­кви­це и 100 г ме­да од жал­фи­је. Узи­мај­те по је­дну ка­шичицу три пу­та на дан пре је­ла.

  • Сок за желу­дац

Те­го­бе са ва­ре­нјем можете ла­ко ели­ми­ни­са­ти со­ком од ду­нја.

При­пре­ма: Опе­ри­те и си­тно на­рен­дај­те ки­ло­грам ду­нја, па их про­це­ди­те кроз га­зу. Сок по­пиј­те одмах јер брзо окси­ди­ра. Нај­бо­лје је да га пи­је­те пре је­ла.

  • Ме­лем за опе­ко­ти­не

Ме­лем од се­мен­ки ду­нје може би­ти од по­моћи за леченје блажих опе­ко­ти­на и ра­на.

При­пре­ма: Из­дро­би­те 10 г се­мен­ки ду­нје, пре­лиј­те са 200 мл во­де и сачекај­те да се ство­ри слу­за­ва ма­са. На­но­си­те је на обо­ле­ли део те­ла, ди­рек­тно или као облог.

  • Сир од ду­нја

Фран­цу­зи ве­ко­ви­ма пра­ве сир од ду­нја ко­ји је одлична ком­би­на­ци­ја са печеним ме­сом, пи­ле­ти­ном, пачјим ме­сом, ју­не­ти­ном и ме­сом див­лјачи. Овај сир је снажан извор енер­ги­је, а може да се узи­ма и као лек за по­болј­ша­нје ва­ре­нја. Не пре­по­ручује се ди­ја­бе­тичари­ма и го­ја­зним осо­ба­ма.

При­пре­ма: Два ки­ло­гра­ма ду­нја ску­ва­ти, за­је­дно са ко­ром, док по­тпу­но не оме­кша­ју. Ка­да се охла­де, исећи на ко­ма­диће и испа­си­ра­ти. Изме­ри­ти до­би­је­ну ма­су, и у нју до­да­ти од­го­ва­ра­јућу ко­личину шећера. На ки­ло­грам и по пи­реа ду­нја до­да­је се ки­ло­грам шећера. Све по­но­во ку­ва­ти на ла­га­ној ва­три 45 ми­ну­та, уз не­прес­та­но ме­ша­нје. Одмах по ку­ва­нју сир од ду­нја си­па­ти у од­го­ва­ра­јућу теп­си­ју, плит­ку ста­кле­ну по­су­ду или у по­су­ди­це. Ка­да се охла­ди, сир исјећи на коц­ке, ува­лја­ти у прах шећер, и ста­ви­ти на та­мно и су­во мес­то да сто­ји.

  • За­слађивач

Ду­нје можете кон­зу­ми­ра­ти и у ви­ду за­слађивача за, на при­мер, чаје­ве, и на тај начин можете ублажити број­не те­го­бе.

При­пре­ма: Са­ме­лји­те ки­ло­грам ду­нја, ис­це­ди­те сок, а за­тим му до­дај­те 2 кг шећера и крат­ко про­ку­вај­те, а ка­да се охла­ди си­пај­те у сте­ри­ли­са­не фла­ше.

  • Пре­па­рат про­тив бо­ра и испу­ца­лих уса­на

За ли­це без бо­ра и ле­по не­го­ва­не усне на­ро­дна ме­ди­ци­на пре­по­ручује се­мен­ке ду­нје.

При­пре­ма ло­си­она од се­мен­ки: Си­тно исец­ка­ти 1 ка­шичицу се­мен­ки, а за­тим их уси­тни­ти у ава­ну и пре­ли­ти са две ка­шичице про­клјучале во­де. До­бро про­ме­ша­ти и ос­та­ви­ти да од­сто­ји 10 ми­ну­та. Овим пре­па­ра­том можете ма­за­ти и испу­ца­ле усне и мес­та на ли­цу са израженим бо­ра­ма.

При­пре­ма ло­си­она од ко­ре ду­нје: 200 гр ко­ра ду­нје држати две се­дми­це у три де­ци­ли­тра јаче ра­ки­је, по мо­гућнос­ти ко­мо­ви­це. На­кон то­га про­це­ди­ти ра­ки­ју и си­па­ти у три бочице и хер­ме­тички за­тво­ри­ти. При­пре­млје­ним ло­си­оном ма­за­ти де­ло­ве ли­ца са бо­ра­ма два пу­та дне­вно.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана