Зашто у Швајцарској многи станови немају клима-уређај?

Док се у многим европским земљама љетни дани тешко могу замислити без клима-уређаја, у Швајцарској је ситуација прилично другачија. У великом броју станова, кућа, па чак и пословних објеката, клима и даље није уобичајена појава.

Разлог није само у томе што Швајцарци желе да штеде струју или што им врућина мање смета. Иза свега стоји комбинација строге енергетске политике, другачијег начина градње и културе одрживости која је дубоко укоријењена у свакодневни живот.

Клима није забрањена, али правила су строга

Једна од честих заблуда јесте да су клима-уређаји у Швајцарској забрањени. То није тачно, али њихова уградња често није једноставна.

У појединим кантонима потребно је добити посебну дозволу за постављање клима-уређаја, а прописи се разликују од мјеста до мјеста. Негдје је процедура једноставнија, док локалне власти у строжим срединама траже детаљно образложење зашто је систем хлађења неопходан.

Посебно се контролишу потрошња енергије, емисије и енергетска ефикасност уређаја. У неким случајевима власници морају доказати да постоји медицински или технички разлог за уградњу климе.

Другим ријечима, клима у Швајцарској није немогућа опција, али није ни нешто што се поставља чим температура пређе 30 степени.

Швајцарске зграде граде се другачије

Један од главних разлога због којих климе дуго нису биле неопходне лежи у начину градње.

Многе зграде у Швајцарској пројектоване су тако да зими добро задржавају топлоту, али и да током љета што дуже остану пријатне за боравак. Дебљи зидови, квалитетна изолација, добра оријентација објеката и пажљиво планирано провјетравање значајно успоравају загријавање просторија.

Зато се у многим домаћинствима и даље користе једноставне методе хлађења. Ролетне се спуштају током дана, прозори затварају док је највећа жега, а просторије се провјетравају увече и ноћу када температура падне.

Топлотни таласи мијењају навике

Иако Швајцарска има умјеренију климу од већег дијела Балкана, ни она више није поштеђена екстремних врућина.

Посљедњих година све чешћи топлотни таласи показују да природно хлађење није увијек довољно. У многим градовима ноћи више нису довољно свјеже да би се станови расхладили само отварањем прозора.

Због тога се и у Швајцарској све више расправља о томе да ли ће клима-уређаји у будућности постати стандард, а не луксуз.

Ипак, многи становници и даље предност дају вентилаторима, засјењивању простора и прилагођавању дневних навика.

Одрживост испред комфора

Швајцарска је позната по томе што енергетску ефикасност и одрживост схвата веома озбиљно.

За многе становнике клима-уређај није само питање удобности, већ и питање одговорности према потрошњи енергије. Расхлађивање просторија на веома ниске температуре током љетних врућина дио становништва сматра непотребним трошењем струје.

Због тога се људи чешће одлучују за природно хлађење, избјегавају кување у најтоплијем дијелу дана, користе вентилаторе и више времена проводе у хладовини или поред воде.

То, наравно, не значи да никоме није вруће, већ да се проблем врућине не рјешава аутоматски клима-уређајем као у многим другим земљама.

Гдје се климе ипак највише користе?

Клима-уређаји у Швајцарској ипак нису ријеткост у болницама, хотелима, тржним центрима, модерним канцеларијама и пословним зградама.

У објектима у којима борави велики број људи или је потребна стабилна температура, климатизација је постала неопходна. Ипак, и тада се предност даје енергетски ефикасним системима који троше минималну количину енергије.

Зашто је то тешко замислити код нас?

Из угла људи који живе у земљама региона, гдје љетне температуре често прелазе 35 степени, швајцарски приступ може дјеловати необично.

У балканским земљама многе зграде имају слабију изолацију, бетон дуго задржава топлоту, а љетне ноћи често не доносе право освјежење. Због тога вентилатори и спуштене ролетне у бројним становима нису довољни.

У таквим условима клима-уређај престаје да буде луксуз и постаје питање нормалног функционисања током топлотних таласа.

Швајцарски модел није могуће свуда примијенити

Примјер Швајцарске показује да се однос према хлађењу простора може организовати и другачије — кроз квалитетнију градњу, енергетску ефикасност и јасна правила потрошње.

Ипак, такав модел није лако примијенити у свим земљама. Тамо гдје су љета екстремно топла, а зграде лоше изоловане, клима-уређај често остаје једини начин да простор постане подношљив за живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.