Зашто мокри пешкир никада не треба качити на кукицу

Истуширате се, обришете и мокар пешкир објесите на кукицу иза врата.

До сљедећег туширања требало би да буде сув. Али често није. Средина је и даље влажна, набори хладни под руком, а током спарних љетњих дана чини се као да се пешкир није помјерио с мјеста од тренутка када сте га објесили.**

На кукици се пешкир сам себи нађе на путу

Када мокар пешкир објесите за један угао или омчу, готово сва тканина падне према доље и скупи се у неколико дебелих слојева.

Спољашњи дио изложен је ваздуху и почиње да се суши. Унутрашњи набори остају стишћени један уз други, а између њих ваздух готово не пролази.

Зато пешкир може извана дјеловати готово суво, док је средина још сатима влажна, а што је пешкир дебљи и већи, проблем је израженији.

На шипци се дешава управо супротно

Када исти пешкир раширите преко довољно широке шипке, много већа површина тканине долази у додир са ваздухом.

Нема дубоких набора у којима влага остаје заробљена, а ваздух може пролазити с обје стране. Управо зато раширени пешкир у истим условима има много боље шансе да се осуши прије сљедећег кориштења.

Идеално је да не буде неколико пута пресавијен преко уске пречке. Што је више раширен, то боље. Ако у купатилу немате мјеста за велику шипку, кориснија може бити и склопива сушилица, љестве за пешкире или друго мјесто на којем тканина неће остати скупљена у гомилу.

Ни најбоља шипка неће помоћи у потпуно затвореном купатилу

Начин вјешања важан је, али није једини дио приче.
Ако се након туширања купатило напуни паром, врата и прозор остану затворени, а вентилација је слаба, влага из пешкира нема куд да оде.

Зато након туширања вриједи оставити отворена врата, укључити вентилацију или отворити прозор ако га купатило има. Током врло влажних дана пешкир се може брже осушити и изван купатила, на мјесту с бољим струјањем ваздуха.

Два мокра пешкира један преко другог још су лошија идеја

У мањим купатилима често сви пешкири заврше на истој кукици или нагурани на истој шипци. Тада ни један нема довољно простора. Ако се мокре површине додирују, сушење траје дуже. Зато сваки пешкир треба имати барем мало сопственог простора, посебно ако се користи свакодневно. Исто важи и за мокре пешкире за косу. Ако их након кориштења оставите згужване на рубу каде или у корпи за рубље, ондје ће се сушити још спорије.

Након туширања пешкир једноставно добро протресите и раширите што је више могуће. Кукица је практична за суви огртач или пешкир који кратко одлажемо. За мокар, дебели пешкир који се треба потпуно осушити до сљедећег туширања, мало више простора често је цијело рјешење, преноси Еброд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.