Цвијет који преживљава и најгоре жеге: Винка је краљица љетњих балкона

Винkа росеа је биљка коју мало ко на Балкану озбиљно схвата, а требало би. Замислите биљку која прkоси љетним жегама, цвјета неуморно и не захтијева посебну његу.

На панел згради са балконом окренутим на југ, гдје петуније до 15. јула изгледају као спаљена салата, цвијет винке и даље стоји усправно и баца цвјетове као да је мај.

Винка росеа је њено право име, а њен цвијет преживи и кад све остало полегне.

Гдје се крије тајна њене отпорности?

Винка води поријекло са Мадагаскара, гдје се температуре мјесецима држе изнад 35 степени, а кише нема.

Зато је ова биљка направљена за наше јулске вреле таласе, какав нас чека и овог љета. Листови су јој воскасти, коријен дубок, а цвјетови се обнављају свакодневно, без паузе.

Већина нас на балкону прави исту грешку. Садимо сурфиније, петуније и бегоније, које траже влагу и сјенку, па онда залијевамо два пута дневно и гледамо како ипак вену.

Винка ради супротно, што више сунца и суше, то више цвјета.

Коју врсту Винке одабрати?

Винка (Винца росеа или Цатхарантхус росеус) јесте омиљена једногодишња биљка из породице Апоцyнацеае, која у наше саксије и баште уноси боје од маја па све до првих јачих јесењих мразева.

Препознатљива је по њежним цвјетовима пречника од 3 до 5 центиметара, који долазе у палети боја од бијеле и лила, преко разних нијанси ружичасте, па све до упечатљиве коралне боје.

Највећа грешка није сунце, већ саксија. Винка мрзи кад јој коријен стоји у води, а већина балконских жардињера има слаб дренажни отвор. Ставите слој шљунка или поломљених комадића старе саксије на дно, око два прста дебљине.

Изаберите универзалну земљу, с додатком пијеска или перлита.

Саднице се у српским баштенским центрима појављују крајем априла, по цијени од 80 до 150 динара по комаду. Садите их кад ноћи пређу 12 степени, што је код нас обично након 10. маја. Размак између биљака у жардињери нека буде око 20 центиметара, да имају мјеста да се разгранају.

Тајна успјешног залијевања: Мање је често више!

Залијевајте је тек кад горњи слој земље буде потпуно сув на додир. На врућем балкону то значи сваки други дан, не сваки. Ако је залијевате свако јутро, листови ће вам пожутјети, а цвјетови винке ће престати да бујају. Воли да мало жедни између два залијевања.

 

Прихрану радите једном у двије недјеље, с течним ђубривом за цвјетнице. Сувише ђубрива даје бујно лишће, а мало цвјетова, што је типична грешка нових љубитеља.

Ружичаста винка прелијепо се слаже с бијелом лобелијом, сребрнастим хелихризумом и висећим ипомеама. У једној великој жардињери од 80 центиметара можете држати три биљке винке различитих боја и оне ће до октобра направити густ јастук цвјетова. Без орезивања, без скидања сасушених цвјетова.

Зашто је инсекти и кућни љубимци заобилазе?

Још једна предност. Инсекти је не дирају, а ни комшијска мачка такође. Винка је благо отровна, па држите саксије ван домашаја мале дјеце и кућних љубимаца који воле да жваћу лишће.

Винка се код нас третира као једногодишња биљка, јер је веома осјетљива на ниске температуре. Први озбиљнији мраз, који обично стиже крајем октобра или почетком новембра, за њу значи сигуран крај. Немојте се трудити да је уносите у стан – ријетко ко успије да је проведе кроз зиму у условима наших станова, гдје јој сув ваздух и топлота радијатора никако не пријају.

Желите нове биљке? Сачувајте сјеменке!

Ипак, постоји начин да је сачувате: пред крај сезоне, док је биљка још у башти или на тераси, пажљиво сакупите сјеменке из осушених чаура.

Идуће године, у марту, посјејте их на прозорској дасци. Шанса да проклијају је око 60 одсто, што је сасвим солидан проценат, а свакако исплативије од куповине нових садница.

Најљепша ствар код ове биљке није што цвјета дуго. Најљепше је што вам не тражи ништа заузврат, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.