Строго правило за Светог Луку: Добро отворите очи кога сутра примате преко прага и шта уносите у кућу

Свети Лука пада сутра, у суботу, 31. октобра, и у многим кућама то је био дан када се квака није отварала без размишљања. Наши стари су гледали у једну особу, ону која прва прекорачи праг, као да у њој читају мјесеце пред собом.

Звучи као сујевјерје? Можда. Ипак, иза тог обичаја стоји нешто врло људско: страх од дуге зиме и жеља да се у њу уђе са добрим предзнаком.

Вјерује се да први гост наговјештава каква ће бити зима

У појединим крајевима причало се да први гост на Лучиндан носи са собом расположење цијеле зиме. Ако уђе ведар, насмијан и здрав, зима ће бити блага, а кућа пуна. Ако стигне мрзовољан, болестан или са лошом вијешћу, домаћини су се бринули да их чекају тешки мјесеци.

Није случајно баш крај октобра. Поља су тада празна, амбари пуни, а сељак више није могао ништа да промијени. Остајало је само да се чека и да се траже знаци. Гост на прагу био је најближи знак који су имали.

Каквог госта су стари прижељкивали на Светог Луку

Највише су се радовали ведром, познатом човјеку добре нарави, некоме ко не долази празних руку и не доноси свађу. Такав први гост дочекиван је као и положајник о Божићу: са понудом, ракијом и ријечима добродошлице.

Обратите пажњу на једну ствар. Обичаји се овдје разликују од краја до краја, па оно што се поштовало у једном селу Шумадије комшије из Поморавља можда нису ни знале. Зато не постоји једно правило за цијели народ, већ много кућних прича које су се преносиле уз огњиште.

Најљепши дио овог вјеровања, по мом мишљењу, није прорицање. Љепше је то што је домаћин морао да буде спреман: чиста кућа, топла соба и нешто на столу за свакога ко покуца.

Свети Лука: Шта каже црква, а шта народно вјеровање

Овдје треба повући јасну линију. Црква тог дана слави апостола и јеванђелисту Луку, писца једног од четири Јеванђеља и Дјела апостолских, кога предање памти и као љекара и првог иконописца. Црквено учење не учи да гост на прагу одређује судбину куће.

Вјеровање о првом госту припада народу, а не цркви. Оно је израсло из сеоског календара, из бриге за стоку, дрва и зимницу. Оба слоја живе заједно у истој кући, али нису иста ствар, и добро је то знати прије него што сутра некоме затворите врата.

Како су наши стари дочекивали госте на овај празник

Оно што су стари заправо чували била је срећа у кући, а она не зависи од тога ко први позвони. Зависи од тога како га дочекају. Нека не уђе љутња, нека не уђе стара замјерка, нека се на столу нађе кафа за свакога ко сврати.

Ако сутра први на врата покуца поштар са рачуном за струју, нема разлога за панику. Насмијте се, понудите га чашом воде и дајте зими прилику да буде блага.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.