Шта више троши струје зими – инвертер клима или норвешки радијатор

Једно од најчешћих питања сада гласи: чиме се више исплати гријати стан током зиме, нарочито они који немају централно гријање – инвертер климом или норвешким радијатором.

Да бисмо дали одговор, узели смо реалне бројке из званичног ЕПС-овог цјеновника за домаћинства и направили конкретан прорачун за стан површине око 40 квадрата, преноси Нова.рс.

Колико сада кошта киловат час струје?
За домаћинства у Србији са широком потрошњом и једнотарифним бројилом, цијена активне енергије у зеленој зони износи око 8,4 динара по киловат часу, без пореза и такси.

Када се томе додају порези и остале ставке, реална цијена у зеленој зони приближно иде до око 10 динара. Укупни рачун је увијек већи од основне цијене енергије, али за поређење уређаја најважнији је управо овај основни параметар, јер се он мијења с потрошњом.

Важно је напоменути да ће домаћинства која потроше више од одређене границе ући у плаву или црвену зону, гдје је цијена киловат часа виша.

Ради једноставности, у наставку рачунамо идеализоване услове:

стан од 40 квадрата

добро изолован објекат, гријање углавном у зеленој зони

око 10 сати ефективног гријања током хладнијег дијела зиме

Основна разлика: Зашто клима „грије више него што троши“?
Норвешки радијатор је класични директни електрични гријач. Све што потроши у електричној енергији претвара се у топлоту – однос је практично један према један.

Инвертер клима је топлотна пумпа. Она не производи топлоту из струје, већ је премјешта из спољашњег у унутрашњи простор. Зато има коефицијент учинка (ЦОП), који код савремених инвертер клима често износи три до четири. То значи да за један киловат час струје можете добити три до четири киловат часа топлоте.

Другим ријечима – клима у режиму гријања може бити три до четири пута ефикаснија од обичног електричног радијатора.

Колико топлоте треба за 40 квадрата?
За просјечно добро изолован стан често се користи оријентациона вриједност од око 80 вати по квадратном метру. Неком простору треба мање, неком више, али то је добар просјек.

За 40 квадрата то је око 3,2 кW топлоте када систем ради пуном снагом.

Ако претпоставимо 10 сати рада у току дана, добијамо око 32 кWх топлоте дневно.

Колико троши норвешки радијатор?
Норвешки радијатор за добијање 32 кWх топлоте дневно троши тачно 32 кWх струје.

За мјесец дана (30 дана) то износи:

32 × 30 = око 960 кWх мјесечно

Помножено са око 8,4 динара по кWх, то је око 8.075 динара само за енергију.

Са порезима и таксама, рачун се пење на 9.500–10.000 динара мјесечно, само за гријање.

Колико троши инвертер клима?
За исту количину топлоте (32 кWх), инвертер клима са ЦОП-ом 3,5 троши значајно мање струје:

32 ÷ 3,5 = око 9,1 кWх дневно

Мјесец дана гријања:
9,1 × 30 = око 274 кWх мјесечно

По цијени од 8,4 динара, то је око 2.300 динара.

Са порезима и таксама, реалан рачун износи 2.700–3.000 динара мјесечно.

Ко је скупљи?
Разлика је огромна:

Норвешки радијатор

око 960 кWх

око 8.000 динара само енергија

Инвертер клима

око 274 кWх

око 2.300 динара само енергија

Клима троши три до четири пута мање за исто загријавање простора.

Зато се у већини стручних тестова и препорука наводи да се инвертер клима, уз добру изолацију, готово увијек више исплати од електричних радијатора.

Када норвешки радијатор ипак има смисла?
Мали станови и просторије
За гарсоњере, викендице или просторије које се повремено грију, једноставан радијатор без спољне јединице понекад је практичнији.

Нема мјеста за спољну јединицу
Ако не постоји могућност монтаже спољне јединице, једина реална опција је електрични гријач.

Веома ниске температуре
Ефикасност климе опада када температура падне дубоко испод нуле. И даље ради, али троши више, па се разлика према радијатору смањује.

Шта још утиче на рачун?
Изолација стана – добра столарија и зидови могу преполовити потребну топлоту.

Навике коришћења – стално паљење и гашење троши више од држања стабилне температуре.

Улазак у скупље зоне – ако због гријања пређете у плаву или црвену зону, сваки додатни кWх драстично поскупљује.

Ако гледамо само рачун за струју, уз актуелне цијене ЕПС-а и типичан стан од 40 квадрата, инвертер клима готово увијек излази као знатно повољније рјешење од норвешког радијатора.

Норвешки радијатор и даље може бити добро рјешење за мале просторе, викендице и ситуације када је комфор важнији од потрошње, али у већем стану и током цијеле зиме – разлика у потрошњи постаје видљива већ након првог мјесеца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.