Шта неуредан дом говори о вама и о скривеним психолошким проблемима

Ако је кухиња претрпана неопраним судовима, у купатилу се гомилају трагови каменца, а смеће није изнијето данима, јасно је да поспремање није приоритет.

Међутим, психолози упозоравају да неред у дому не говори само о навикама већ може одражавати и дубље емоционалне и менталне обрасце.

Скривање нереда: Потреба да се одржи позитивна слика о себи
Ако је дом на први поглед уредан, а неред сакривен у фиокама, ормарићима или остави, психолози то често повезују са жељом да се остави што повољнији утисак на друге.

Такве особе желе да изгледају сређено, чак и када то захтијева стварање „фасаде“ иза које се скрива емоционални неред.

Поломљени предмети: Избјегавање проблема
Предмети који су сломљени, а никада поправљени, често указују на то да особа одлаже рјешавање проблема у свакодневном животу.

Према клиничким психолозима са портала Веримел Минд, избјегавање поправки или одлагање обавеза повезано је са пасивним стилом суочавања и тенденцијом да се живот посматра кроз „ружичасте наочаре“.

Ове особе често живе „дан по дан“, надајући се да ће се ствари саме од себе ријешити.

Неорганизован радни сто: Креативни хаос или емоционална незрелост
Неуредан радни сто може указивати на импулсивност, дјетињастост или преувеличано самопоуздање. Ипак, истраживање Универзитета у Минесоти показало је да особе са хаотичним радним окружењем често постижу боље резултате на тестовима креативности.

Дакле, неуредан сто не значи нужно неодговорност али само ако појединац може лако да се снађе у том „организованом хаосу“.

Претрпана корпа за веш и канта за смеће: Хронично одлагање
Ако се корпа за веш и канта за смеће редовно преливају, психолози то често повезују са прокрастинацијом. Према АПА, одлагање задатака може бити посљедица анксиозности, ниског самопоуздања или поремећаја пажње.

Такве особе често бирају „емоционално олакшање у тренутку“ прије него задатак који треба обавити.

Празан улаз у стан: Емоционална празнина и тешкоће у стварању дома
Улаз без намјештаја, декорације и личних предмета може указивати на то да особа нема развијен осјећај припадања простору.

Стручњаци са Цлевеланд Цлиниц објашњавају да емоционална дистанца према дому може бити повезана са ниским самопоштовањем, недостатком сигурности или осјећајем усамљености.

Ове особе често вјерују да се права срећа не може постићи у самоћи, па несвјесно избјегавају стварање топлог, личног амбијента.

Прљава, запуштена кухиња: Могући знак депресије
Кухиња је, према психолозима, једна од првих просторија која открива пад мотивације и енергије.

Како наводи Натионал Институте оф Ментал Хеалтх (НИМХ), смањена брига о кући и свакодневним обавезама један је од раних знакова депресивног поремећаја.

Када особа више нема снаге ни за основне хигијенске навике, то се често прво види на судовима, мрљама и општој запуштености кухиње.

Неуредно купатило: Хронични стрес и ментална исцрпљеност
Купатило је просторија која се обично одржава чистом чак и код људи који нису склони сређивању. Према психолозима са Псyцхологy Тодаy, запуштено купатило може указивати на дуготрајан стрес, менталну преоптерећеност или бурн-оут синдром.

Неред се гомила јер особа нема емоционалног капацитета да се бави свакодневним обавезама.

Екстреман неред: Могући поремећај гомилања
Претјерано гомилање предмета (хоардинг) препознато је као поремећај у оквиру обсесивно-компулзивног спектра и склопљен је у дијагностичке водиче попут ДСМ-5, који издаје Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион.

Особе са овим поремећајем осјећају снажну везаност за ствари и доживљавају јак стрес при помисли да их баце.

У оваквим случајевима препоручује се психотерапија, нарочито когнитивно-бихевиорални приступ.

Опсесивна потреба за чистоћом: такође потенцијални ОКП
Супротан екстрем — претјерана уредност и одбојност према и најмањем нереду — може указивати на опсесивно-компулзивни поремећај.

Како истиче Цлевеланд Цлиниц, потреба за потпуном контролом простора често је начин регулације унутрашње анксиозности.

Како неред утиче на ментално здравље?
Студија Универзитета у Калифорнији показала је да особе које живе у неуредном дому имају повећан ниво кортизола, хормона стреса.

Уклањање нереда, кажу психолози, није само естетски чин већ важна психолошка интервенција.

Уређен простор смањује анксиозност, повећава продуктивност и ствара осјећај контроле над сопственим животом, преноси РТЦГ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.