Како да узгојите биљке без скупих саксија

Узгој биљака из сјемена више није резервисан само за искусне баштоване са великим пластеницима и скупом опремом. Све више љубитеља вртларства данас користи једноставна, јефтина и креативна рјешења за покретање садница директно код куће.

Управо томе посвећен је популарни водич ХГТВ-а, који показује како се готово сваки дом може претворити у малу расадничку станицу.

Стручњаци за вртларство наводе да је најважније обезбиједити довољно влаге, топлоте и свјетлости, док саме посуде за сјеме могу бити направљене од свакодневних предмета које многи иначе бацају. Управо због тога модерни трендови у вртларству све више комбинују екологију, рециклажу и уштеду новца.

Новински папир као биоразградива саксија

Једна од најпопуларнијих метода која се препоручује јесте прављење мини саксија од старог новинског папира. Траке папира савијају се око мале чаше или тегле како би се формирала мала посуда која се касније пуни земљом и сјеменом.

Предност ове методе јесте што се цијела папирна саксија касније може посадити директно у земљу, гдје ће се природно разградити. Вртлари наводе да се на тај начин смањује стрес за биљку приликом пресађивања јер коријен не мора бити вађен из посуде.

Овакве биоразградиве саксије посебно су популарне међу љубитељима органског вртларства и људима који желе смањити количину пластичног отпада.

Љуске јаја као природне мини жардињере

Још једна креативна идеја јесте кориштење љуски од јаја као природних посуда за саднице. Након што се јаја пажљиво испразне и оперу, љуске се пуне земљом и користе за клијање сјемена.

Стручњаци објашњавају да љуске јаја садрже калцијум који касније може користити земљишту када се биљка пресади заједно са љуском. Осим практичности, ова метода постала је популарна и због естетског изгледа, посебно међу љубитељима "ДИY" декорације и урбаног вртларства.

Поједини вртлари чак користе картонске кутије за јаја као комплетне мини расаднике за више биљака одједном.

Картони за јаја и посуде из кухиње добијају нову сврху

Бројни вртни портали наводе да су празни картони за јаја идеални за почетно сијање мањих биљака и зачинског биља. Сваки одјељак може постати засебна мала саксија, а картонски материјал добро задржава влагу током првих дана клијања.

Поред картона за јаја, све чешће се користе и старе чаше од јогурта, пластичне посуде од хране, кутије од јагода и чак калупи за лед. Таква рјешења омогућавају узгој великог броја садница на врло малом простору.

Стручњаци истичу да је важно само направити мале рупице за дренажу како вода не би остајала заробљена и изазвала труљење коријена.

Мини пластеници од пластичних боца и канистера

Посебну популарност посљедњих година стекле су импровизоване мини баште направљене од пластичних флаша и канистера за млијеко. Горњи дио боце служи као поклопац који задржава влагу и топлоту, стварајући ефекат малог пластеника.

Вртлари објашњавају да управо стабилна топлота и повећана влажност убрзавају клијање сјемена и штите младе биљке од хладног ваздуха. Таква метода нарочито је корисна током раног прољећа када температуре још нису довољно високе за директну садњу напољу.

Поједини системи користе чак и провидне кутије за колаче или посуде за понијети храну као импровизоване пластенике.

Ролне тоалет папира и картон као еколошко рјешење

Међу најједноставнијим триковима налази се и кориштење картонских ролница од тоалет папира. Довољно је пресавити доњи дио ролне, додати земљу и убацити сјеме. Када биљка ојача, цијела ролница може се посадити директно у врт.

Баштовани наводе да се картон брзо разграђује у земљи и притом не оштећује коријен. Управо због тога ова метода је веома популарна међу почетницима јер је једноставна, бесплатна и еколошки прихватљива.

Сличан принцип користе и картонске кутије од житарица или амбалаже које се могу претворити у мале контејнере за саднице.

Топлота постаје кључ успјешног клијања

Један од најважнијих фактора код узгоја из сјемена јесте температура земљишта. Многе биљке много брже клијају када је земља константно топла, због чега све више вртлара користи импровизоване "хеат мат" подлоге.

Вртни портали наводе да се мале гријаће подлоге могу направити и код куће користећи једноставне електричне изворе топлоте или чак позиционирањем садница близу топлих прозора.

Стручњаци препоручују температуру између 21 и 26 степени Целзијуса за оптимално клијање већине повртарских култура.

Сјеме се све чешће клија унапријед

Један од трикова који постаје веома популаран јесте претходно клијање сјемена на влажном папирном убрусу прије садње у земљу. Сјеме се ставља између влажних папирних убруса или филтера за кафу, а затим у пластичну кутију или кесу.

На тај начин вртлари могу брзо видјети које сјеме је здраво и спремно за садњу, чиме се смањује губитак времена и простора. Ова метода посебно се користи за поврће попут парадајза, паприке и краставаца.

Креативност постаје дио модерног вртларства

Савремени трендови показују да вртларство више није само производња хране или цвијећа, већ и креативан начин рециклирања и уређења дома. Управо зато све више људи користи лимунове коре, чаше од кафе, калупе за мафине и разне кухињске предмете као импровизоване посуде за биљке.

Многи стручњаци сматрају да ће управо "ДИY гарденинг" наставити расти, посебно међу млађим генерацијама које желе узгајати властите биљке уз минималне трошкове и мање отпада.

Закључује се да за успјешан почетак вртларства није потребна скупа опрема - много важнији су креативност, мало простора и спремност да се свакодневни предмети претворе у мали кућни расадник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.