Инвертер или обична клима: У чему је кључна разлика?

Сигурно сте чули за инвертер климе, а добре су шансе и да посједујете неку.

Међутим, да ли знате како оне заправо раде, и зашто су толико ефикасније од "класичних"?

Инвертер клима-уређаји посљедњих година постали су готово стандард у домаћинставима, посебно због могућности да током љета хладе, а током зиме грију простор.

Њихова главна предност у односу на старијe, класичне клима-уређаје јесте начин на који регулишу рад компресора, односно кључног дијела система који омогућава пренос топлоте.

Код класичне климе принцип рада је прилично једноставан. Када температура у просторији порасте изнад задате вриједности, компресор се укључује и ради пуном снагом. Када се простор довољно охлади, компресор се искључује. Када температура поново порасте, циклус се понавља.

Инвертер клима ради другачије. Умјесто да компресор стално укључује и искључује, електроника уређаја може да мијења његову брзину рада. Када је потребно брзо расхладити просторију, компресор ради већим интензитетом.

Када се приближи жељена температура, клима смањује његов број обртаја и наставља да ради мањом снагом како би одржавала постигнуту температуру.

Управо је то суштина инвертер технологије. Клима не покушава стално да "стигне" до задате температуре, већ након тога може да одржава температуру уз минималну потребну снагу. Због тога су промјене температуре у просторији мање, а рад уређаја углавном је равномјернији.

Шта се заправо дешава у клима-уређају?

Да бисмо разумјели како инвертер клима функционише, прво треба погледати основни принцип рада сваког клима-уређаја.

Систем користи расхладни флуид који кружи између унутрашње и спољашње јединице. Тај флуид преузима топлоту из једног простора и предаје је другом. Током хлађења, унутрашња јединица преузима топлоту из ваздуха у просторији, док је спољашња јединица избацује напоље.

Компресор има важну улогу у том процесу. Он сабија расхладни флуид и омогућава његово кружење кроз систем.

Код инвертер климе брзина компресора може континуирано да се мијења, што уређају омогућава да прилагоди капацитет тренутним потребама.

Због тога клима, на примјер, не мора да ради максималном снагом ако је напољу пријатније вријеме или ако је просторија већ достигла жељену температуру. Умјесто тога, може да смањи интензитет рада и одржава услове у просторији.

Зашто инвертер клима може да троши мање струје?

Највећа уштеда долази управо из избјегавања честог укључивања и искључивања компресора.

Приликом покретања компресор мора да уложи више енергије него када ради стабилном, мањом снагом. Код класичног система такви циклуси се понављају током рада. Инвертер уређај, са друге стране, након почетног интензивнијег рада, може да смањи снагу и настави да одржава температуру.

То ипак не значи да ће свака инвертер клима у свакој ситуацији трошити мало струје. Потрошња зависи од много фактора, укључујући величину просторије, изолацију објекта, спољашњу температуру, подешену температуру, квалитет конкретног уређаја и начин коришћења.

На примјер, ако је напољу 35 степени, а клима је подешена на 20, уређај ће морати да ради много интензивније него ако је подешен на 24 степена. Исто важи и за грејање током зиме.

Инвертер клима није само за хлађење

Једна од важних карактеристика модерних инвертер клима јесте могућност грејања. У том режиму рада процес се практично обрће. Клима узима топлоту из спољашњег ваздуха и предаје је унутрашњости објекта.

Чак и када је напољу хладно, у ваздуху и даље постоји одређена количина топлотне енергије коју систем може да искористи. Због тога квалитетне инвертер климе могу бити веома ефикасне као извор грејања, посебно у прелазним периодима године.

Када температура напољу постане веома ниска, услови рада постају захтјевнији, па клима мора да ради интензивније. Код одређених уређаја тада се повремено активира и циклус одмрзавања спољашње јединице, јер се на њеном измјењивачу може формирати лед.

Зашто клима не треба стално да се гаси?

Једна од честих грешака је често ручно укључивање и искључивање климе у покушају да се уштеди струја. Код инвертер модела то углавном нема много смисла.

Ако је просторија већ достигла жељену температуру, уређај може да смањи снагу и настави да одржава температуру. Често поновно покретање значи да клима поново мора да уложи више енергије како би простор брзо охладила или загријала.

Због тога је код инвертер уређаја часто ефикасније подесити жељену температуру и пустити систем да сам регулише интензитет рада.

Наравно, ако нема никога у просторији дио времена, нема потребе да клима одржава исту температуру као када је просторија у употреби. Тада има смисла смањити рад или уређај потпуно искључити, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.