Фото: Профимедиа
Кућни љубимци често се сматрају важним дијелом одрастања јер дјеци пружају друштво, емоционалну подршку и прилику да развијају одговорност и емпатију.
Ново шпанско истраживање, које је обухватило готово 1.900 породица, показало је, међутим, да њихов утицај на ментално здравље дјеце није тако једноставан и да може зависити од врсте животиње, узраста дјетета и дужине заједничког живота.
Првобитни резултати показали су да су дјеца која никада нису живјела са љубимцем имала боље показатеље менталног здравља, али је та разлика нестала када су научници узели у обзир пол, узраст, друштвени статус и мјесто становања. Код дјеце која су живјела са мачком у узрасту од четири или пет година уочено је нешто више проблема са менталним здрављем, али истраживачи наглашавају да то не доказује да су мачке њихов узрок.
С друге стране, дјеца која су дуже живјела са мањим животињама, попут хрчака, кунића, корњача и риба, имала су нешто боље резултате. Научници наводе да брига о животињи може помоћи дјетету да развија емпатију, одговорност, контролу емоција и способност препознавања потреба других живих бића.
Ипак, родитељима се не препоручује да набављају љубимца искључиво због могућег позитивног утицаја на ментално здравље дјетета, већ да прије свега процијене да ли се животиња уклапа у породични живот и да ли могу одговорно да брину о њој.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.