Фото: Печење као из најбоље печењаре: Корica хрскава, а месо толико сочно да се топи
Сочно печење на славској трпези гости пробају прво, а памте најдуже. Плећка од два килограма, рерна укључена од раног јутра, а корица опет испадне мека као ђон од папуче, док је месо уз кост суво и влакнасто.
Грешка не настаје у рерни. Настаје дан раније, када месо стигне од месара умотано у кесу и тако заврши право у фрижидеру. Један потез у том тренутку одлучује и о корици и о сочности, а не кошта ни динар.
Кожица се суши у фрижидеру, а не испод крпе на столу
Извадите месо из кесе вече прије печења. Обришите га папирним убрусом док кожица не постане сува на додир, посолите га крупном сољу са свих страна и вратите у фрижидер на тањир, непокривено, преко ноћи. Не покривајте га ничим.
Хладан ваздух ће до јутра извући влагу из кожице, па ће она изгледати попут пергамента, затегнута и благо провидна. Со ће за то вријеме продријети дубље у месо и помоћи да сокови остану унутра. За свињску плећку или бут са кожицом рачунајте око кафене кашичице соли (пет до шест грама) на пола килограма меса. Кожицу прије сољења засјеците оштрим ножем у облику ромбова, до масноће, али не и до меса.
Јагњетина је друга прича. Њена кожица је танка и сама лијепо порумени, па јој је довољно неколико сати сољења у фрижидеру, без покривања. Пилетини такође прија ноћ без покривања, а кожица након печења постаје хрскава попут чипса.
Сочно печење тражи лагано печење, па јаку завршницу
Извадите месо из фрижидера сат времена прије него што га ставите у рерну. Хладна плећка у врућој рерни испече се споља прије него што се средина уопште загрије.
За свињску плећку са кожицом, тешку око два килограма, рачунајте на температуру од 160 степени и отприлике три до три и по сата печења, уз 100 милилитара воде (пола шоље) на дну плеха. Готова је када виљушка улази без отпора и када месо почне да се одваја од кости.
Јагњећи бут тежине од 1,5 до два килограма пече се на око 180 степени, сат и по до два сата, јер је месо њежније. Рерне се разликују, па су ово оквирне смјернице, а не правило за сваки комад меса.
Прелијевајте месо соком из плеха сваких пола сата, али само бочне стране, никако кожицу одозго. Сваки пут када залијете осушену кожицу, враћате је на почетак.
Завршница ствара хрскаву корицу. Посљедњих 15 до 25 минута појачајте температуру рерне на 220 до 230 степени и останите у близини. Масноћа испод кожице почиње да цврчи, кожица се надувава у ситне мјехуриће и постаје златна. Без тог завршног појачања температуре корица остаје жилава, без обзира на то колико је месо добро испечено. Јагњетини је довољно десет минута јаче температуре.
Грешке због којих корица остаје блиједа и жилава
Алуминијумска фолија један је од главних разлога за блиједу корицу. Испод ње се месо динста у пари, а кожица упија влагу попут сунђера. Поред тога, ово су грешке које се најчешће понављају пред славу:
Превише воде у плеху, па се печење кува умјесто да се пече.
Бушење меса виљушком сваких десет минута, чиме кроз рупице истиче сок.
Сољење само одозго, пола сата прије стављања у рерну.
Резање одмах након вађења из рерне, док су сокови још врели.
Сочно печење остаје мекано и након рерне ако га правилно одморите
Печење са хрскавом корицом треба да одстоји 15 до 20 минута прије резања, а већи комад и пола сата. Оставите га на дасци, непокривено. Ако га покријете, пара ће се вратити у кожицу и за десет минута омекшати све што сте постигли.
Режите га оштрим ножем или кухињским маказама дуж засјека, како се корица не би згњечила. За славу то значи само једно: месо посолите вече раније, а јутро оставите за сарму и колаче.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.