Занимљивости
Фото: Илустрација
Често чујемо да нека особа каже: „Да куцнем у дрво“, након што помене добро здравље, срећу или успјех.
Овај гест постао је дио свакодневног говора у многим земљама, а већина га користи из навике, без размишљања о томе како је настао.
Иако данас многи ову фразу сматрају безазленим сујеверјем или обичајем, њени корени воде до древних вјеровања и ритуала који су постојали много прије савремених религија.
Вјеровање гласи да у дрвећу живе натприродна бића
Једна од најпознатијих теорија каже да обичај потиче из паганских времена, када су многи европски народи вјеровали да су велика стабла дом духова, божанстава или других натприродних бића. Сматрало се да дрвеће поседује посебну моћ и да може да пружи заштиту људима.
Куцањем по дрвету људи су, према том вјеровању, призивали заштиту тих духова или им захваљивали на срећи која их је пратила. Временом је овај ритуал изгубио своје првобитно религијско значење, али је остао као симболичан гест којим се жели сачувати добра срећа или избећи лош исход.
Зашто куцају баш када кажу нешто добро?
Фраза се најчешће користи након изјаве коју желимо да задржимо истинитом. На примјер, када неко каже да дуго није био болестан или да му све иде по плану, често одмах дода: „Да куцнем у дрво.“
Према тумачењима лингвиста и истраживача обичаја, циљ овог поступка јесте да се „не изазове судбина“, односно да се срећа не поквари преурањеним хвалисањем или превеликим самопоуздањем. У многим културама постоји веровање да превише истицања сопствене среће може привући лошу енергију или низ неповољних околности.
Постоје и друга објашњења поријекла
Поред паганске теорије, постоје и друга тумачења. Неки историчари сматрају да обичај води порекло из Ирске, где су људи куцањем у дрво захваљивали вилама или шумским духовима за заштиту и срећу.
Друга хипотеза повезује овај гест са старим дечјим играма у Енглеској, у којима је додиривање дрвета представљало „сигурну зону“ и штитило играче од противника. Током времена тај обичај је, према појединим ауторима, могао да прерасте у симболичан гест којим се призива заштита.
Постоји и занимљива теорија да је некада био распрострањен обичај додиривања гвожђа уместо дрвета, јер се веровало да метал штити од злих сила, вештица и несреће. Касније је у многим земљама управо дрво постало доминантан симбол среће, преноси 24седам.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
