Знате ли ко је био „српски Да Винчи“

Био је прогањан од стране комуниста, избачен са факултета, одузети му сви микроскопи из куће да не може да ради. Док је пола Европе користило његов уџбеник, у Југославији је забрањен.

Био је један од највећих визионара, којег је Србија икада имала. Он је један од оснивача Медицинског, Фармацеутског и Ветеринарског факултета у Београду. Звали су га и „српски Да Винчи„.

Како преноси лепотесрбије.цом, Александар Костић је био дипломирани доктор медицине, а по другим интересовањима страствени умјетник, истраживач, научник и археолог. Први је увео медицински филм у Србији, а потом и основао Београдски фото-клуб. Археологијом је почео да се бави од тренутка кад је први у Гроцкој копајући за темељ викендице дошао до невјероватних археолошких открића из периода Неолита старог Рима из Средњег вијека.

Костић је живио у периоду оба свјетска рата, а за вријеме Првог самовољно се пријавио да буде санитетски љекар и прати српску војску кроз тежак пут до Солунског фронта са својом женом Смиљом Костић са којом је добио синове Ивана и Војислава Костића, познатог композитора.

Научне радове су углавном заједно писали, а француска влада их је обоје одликовала Националним орденом Легије части, највишом наградом коју су прије њих добили само Пјер и Марија Кири. Упркос томе што је у три мандата биран за декана, два пута је избациван са факултета.

Први пут 1941. због одбијања сарадње са окупаторским властима, а други (и коначни) пут 1952. од стране тадашње комунистичке управе на факултету, када му се забрањује и опроштајни скуп са студентима.

На свечаној сједници Научно-наставног већа Медицинског факултета Универзитета у Београду, 2001. године је донијета одлука да се стављају ван снаге сва рјешења, одлуке и наредбе које се односе на проф. Костића и његову жену. У Београду данас постоји његова улица, која је паралелна са Сарајевском улицом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.