Знате ли гдје се у БиХ живи најдуже?

Док се свијет бори с брзим начином живота и стресом, у појединим дијеловима Босне и Херцеговине као да је вријеме стало. Статистика неумољиво показује: ако желите доживјети дубоку старост, ваша адреса би требала бити негдје на југу, на сунчаном херцеговачком кршу.

Плаве зоне су специфичне регије у свијету у којима људи живе знатно дуже од просјека, често доживљавајући стоту годину у изврсном физичком и менталном здрављу.

Плава зона 
Ако посоматрамо нашу земљу, можемо слободно рећи како је Херцеговина босанскохерцеговачка "Плава зона".Статистички подаци агенција за статистику годинама потврђују исти тренд: становници опћина у Херцеговини живе у просјеку неколико година дуже од својих суграђана у унутрашњости земље. Иако цијела БиХ биљежи пораст удјела старијег становништва, херцеговачке опћине предњаче по броју особа старијих од 85, па и 90 година.

Стручњаци наводе неколико кључних фактора који Херцеговину чине идеалном за дуг живот:

Медитеранска прехрана на домаћи начин: Маслиново уље, смокве, раштика и чаша домаћег црног вина (блатине) нису само традиција, већ нутритивни штит за срце и крвне жиле.

Сунце и витамин Д: Регија с највећим бројем сунчаних сати у земљи природни је резервоар витамина Д, кључног за имунитет и здравље костију.

Генетика и "инат": Не треба занемарити ни генетски код, али ни специфичан менталитет – херцеговачки хумор и дружења уз каву који су најбољи лијек против усамљености и стреса.

Рад у винограду и маслинику (природно кретање)

Град стогодишњака
Ако бисмо морали издвојити једно мјесто које поносно носи титулу "града дуговјечности", то је без сумње Љубушки.

Овај град на ријеци Требижат већ годинама држи неслужбени рекорд по броју стогодишњака у односу на број становника. Готово сваке године медији забиљеже прославу барем једног стотог рођендана у овом крају. Мјештани кроз шалу кажу да је тајна у споју чисте воде, обиља сунца и чињенице да се у Љубушком никоме нигдје не жури.

Што каже статистика о осталим крајевима?

Док југ доминира дуговјечношћу, планински дијелови попут планине Романије и околице Сарајева такођер имају своје "рекордере". Тамошња дуговјечност приписује се чистом зраку, шетњама и млијечним производима, но херцеговачки крш ипак остаје неприкосновен по укупном просјеку.

Занимљиво је да жене у БиХ, као и у остатку свијета, живе дуже од мушкараца, у просјеку око пет до шест година више пише Вечерњи лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.