Зашто је добро што заборављамо

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Зашто је добро што заборављамо

Свакодневно многи људи постављају себи исто питање: зашто заборављамо?

Када очајнички тражимо наочаре, новчаник или кључеве, пожелимо да имамо фотографско памћење.

Међутим, према ријечима професора Чарана Ранганата, наш мозак није направљен да памти баш све – већ управо супротно.

У књизи „Зашто памтимо: Наука о сјећању и како нас обликује“, о којој пише Тхе Гуардиан, Ранганат објашњава да је заборављање важан дио начина на који људски мозак функционише.

„Заправо, већина онога што доживимо током дана вјероватно ће бити заборављена за мање од 24 сата. И то је добра ствар. Замислите све пролазне сусрете са људима које више никада нећете видјети, вријеме проведено чекајући у реду у супермаркету или непријатне тренутке у препуном лифту. Када би наш мозак чувао сваки детаљ сваког искуства, било би готово немогуће пронаћи информације које су нам заиста потребне међу гомилом бескорисних података“, наводи Ранганат.

Памћење није архива прошлости
Ако памћење није замишљено као савршена архива свега што смо доживјели, чему онда служи?

Ранганат истиче да је више од 25 година проучавао епизодичко памћење – способност присјећања прошлих догађаја.

Како објашњава, пионир когнитивне психологије Ендел Талвинг описао је епизодичко памћење као јединствену људску способност „менталног путовања кроз вријеме“, која нам омогућава да се једнако лако враћамо у прошлост као што замишљамо будућност.

„Када се присјетите неког богатог сјећања, имате осјећај као да сте се вратили на одређено мјесто и у одређени тренутак свог живота. Мирис свјеже печеног пецива може вас подсјетити на доручак код баке, а нека пјесма може призвати успомену на први пољубац“, пише аутор.

Истраживања показују да се приликом присјећања мозак дјелимично враћа у стање у којем је био када је успомена настала, због чега прошли догађаји дјелују изненађујуће стварно.

Управо зато, када изгубите кључеве или неки други предмет, корисно је да се у мислима вратите на мјесто гдје сте их посљедњи пут видјели. Присјећање слика, звукова и мисли из тог тренутка често олакшава проналажење изгубљене успомене.

Сјећања нам помажу да се снађемо у садашњости
Ментално путовање кроз вријеме није важно само због прошлости, већ нам помаже и да разумијемо садашњи тренутак.

Ранганат наводи примјер особе која се, збуњена због џет-лега, пробуди у хотелској соби. Након што се присјети гдје се налази и зашто је допутовала, поново стиче осјећај сигурности и може мирно да настави да спава.

Код особа обољелих од Алцхајмерове болести тај механизам је озбиљно нарушен, па се често осјећају дезоријентисано, као да су изгубиле осјећај простора и времена.

Зашто памћење слаби с годинама
Епизодичко памћење омогућава нам и да замишљамо алтернативне сценарије – да размишљамо шта би било да смо у прошлости донијели другачије одлуке.

Међутим, та способност с годинама постепено слаби.

Ранганат објашњава да је један од разлога развој префронталног кортекса, дијела мозга који учествује у формирању и коришћењу епизодичког памћења.

Код људи се префронтални кортекс развија током дјетињства и адолесценције, пуну зрелост достиже тек у млађој одраслој доби, а затим његова функција полако почиње да опада, већ од тридесетих година живота.

„Старење помало личи на неисправну временску машину која нас повремено пошаље на погрешно мјесто“, сликовито описује аутор.

Можда мозак ради управо оно што треба
Ипак, Ранганат сматра да слабљење епизодичког памћења не мора бити мана.

Према његовом мишљењу, еволуција је прилагодила мозак различитим животним добима.

Млађим одраслим особама било је важно да памте нове информације – гдје пронаћи храну, разликовати савезнике од непријатеља или бринути о породици. Старије генерације, с друге стране, имале су другачију улогу – да преносе искуство и мудрост стечену током живота.

Због тога стварање нових успомена с годинама постаје мање важно од коришћења знања које смо већ стекли.

„Сљедећи пут када се запитате: ‘Зашто сам тако забораван?’, можда ће вас утјешити помисао да ваш мозак вјероватно ради управо оно за шта је еволуирао“, закључује професор Чаран Ранганат, преноси Политикин магазин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.