Фото: Aгенције
Сове су дуго изазивале страх и биле повезaне са смрћу и загробним животом, што је доводило до њиховог прогона. Данас се на њих гледа другачије и сматрају се симболима мудрости и интелигенције, ријетке су и заштићене.
Женке сова су веће од мужјака, али се полови не разликују по изгледу. Перје им је густо, мекано и прекривено пухом који омогућава потпуно тих лет. Сњежне сове, које живе на сјеверу, имају бијело перје за камуфлажу. Сове немају спољашње уши – ушни отвори су асиметрично постављени и скривени испод перја.
То им омогућава изузетно прецизно лоцирање звука, чак и у потпуном мраку. Њихов вид је такође изузетно развијен. Очи им се не могу кретати, али зато могу ротирати главу до 270 степени. Очи су им велике, окренуте напријед. Хране се животињском храном: од инсеката и глодара до рибе. Лове ноћу или у сумрак, из засједе или патролним летом ниско изнад тла.
Неке се крећу и по тлу, док друге врсте знају да лебде у ваздуху. Неке плијен гутају цијели, а несварене остатке (кости, крзно, перје) избацују у облику пелета. Сове не граде гнијезда, већ користе шупљине, стијене или стара гнијезда других птица. Период парења траје од јануара до маја. Женка лијеже јаја у размацима од неколико дана и почиње инкубацију одмах. Пилићи се излијежу слијепи и напуштају гнијездо послије 2–7 недјеља.
Највећа сова је сова орао, величине великог орла, а најмања је мала сова. Сове комуницирају звуковима којима обиљежавају територију, позивају партнера или упозоравају на опасност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.