Занимљивости о сапуну

Први сапуни настајали су сасвим случајно, као смјеса животињске масти и пепела која се стварала на огњиштима, али су врло брзо људи схватили да та чудна, клизава смјеса има моћ да уклони прљавштину.

Тајна се крије у једноставном, а генијалном принципу. Један крај молекула сапуна "воли" воду, а други масноћу. Када се сапун помијеша са водом, он окружи честице прљавштине и масти, одвоји их од коже и омогући да се све лако спере. 

Древни Сумери, Египћани и Римљани користили су сапун, али не увијек онако како га користимо данас.

Египћани су га правили од биљних уља и алкалних соли и углавном користили за прање власи и лијечење кожних проблема. Римљани су га више цијенили као средство за прање тканина, док се право коришћење развило нешто касније.

Током средњег вијека, градови попут Марсеја, Кастиље и Алепа постали су познати по својим сапунима направљеним од маслиновог или других биљних уља, и ти рецепти се и данас сматрају златним стандардом природног сапуна.

Савремени сапуни могу бити чврсти, течни, глицерински, ручно рађени или индустријски произведени, а разликују се по биљним уљима, мирисима и додацима који му дају текстуру и благост. Добро направљен сапун није само средство за чишћење, он штити кожу, одржава јој природну влагу и оставља је меком. Занимљиво је да глицерин, нуспродукт процеса сапонификације, природно "вуче" влагу, па су глицерински сапуни посебно цијењени јер не исушују кожу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.