Занимљивости о пузлама

Историја пузли почиње сасвим случајно средином осамнаестог вијека када је британски картограф Џон Спилсбери налијепио мапу свијета на дрвену подлогу и исјекао је према границама држава како би дјеци олакшао учење географије.

Те прве слагалице називале су се "сециране мапе" и биле су искључиво образовно средство намијењено богатим слојевима друштва, јер је ручна израда од махагонија или кедровине била изузетно скупа. 

Тек током велике депресије тридесетих година прошлог вијека пузле постају глобални феномен, јер су пружале приступачну забаву и осјећај постигнућа у тешким временима, а тада се уводи и картон као основни материјал. Интересантно је да класични облици које данас познајемо нису постојали од почетка, већ су се развијали како би комадићи чвршће стајали један уз другог. 

Слагање пузли активира обје мождане хемисфере истовремено, јер лијева страна логички анализира облике, док десна интуитивно сагледава цјелину слике и боје. 

Научна истраживања потврђују да ова активност значајно успорава когнитивно старење и смањује ризик од деменције, јер мозак током потраге за правим дијелом улази у стање слично медитацији. Највећа пузла на свијету има преко педесет хиљада комадића и захтијева десетине сати преданог рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.