Занимљивости о пластици

Од флаша и кеса, преко играчака, намјештаја и медицинске опреме, па све до телефона и аутомобила, пластика нас окружује на сваком кораку.

Иако дјелује као модеран изум, њена прича почиње још почетком 20. вијека, када су научници тражили замјену за скупе и ријетке природне материјале.

Посебност пластике лежи у њеној структури. Она се прави од дугих молекулских ланаца, званих полимери, који се добијају углавном из нафте и природног гаса. Захваљујући томе, пластика може бити тврда или мекана, провидна или обојена, еластична или чврста, у зависности од начина производње. Управо та прилагодљивост учинила ју је незамјенљивом у готово свим областима живота.

Пластика је лагана, отпорна и јефтина за производњу, што је допринијело њеној огромној популарности. У медицини, на примјер, спасава животе кроз стерилну опрему и шприцеве, док у прехрамбеној индустрији чува храну од кварења. Међутим, управо та дуготрајност постала је и њен највећи проблем. Пластика се у природи разграђује веома споро, понекад и стотинама година.

Због тога је пластично загађење један од највећих еколошких изазова данашњице. Ситни комадићи, познати као микропластика, налазе се у морима, ријекама, па чак и у ваздуху и храни. Они утичу на живи свијет и здравље људи, због чега се све више ради на развоју биоразградивих материјала и ефикаснијем рециклирању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.