Занимљивости о минералима

Милиони година, минерали и соли теку из ријека у мора и океане. Вода из мора и океана, као и свака друга вода, губи се испаравањем, а со остаје растворена и чини преосталу воду све сланијом.

Дио океанске соли се такође производи процесима као што су хлађење магматских стијена Земљине коре или трошење стијена и седимената на дну океана. Извори соли су и чврсте и гасовите супстанце које излазе из Земљине коре подводном вулканском активношћу. Поред природних појава и процеса, на хемијски састав морске воде утиче и живот у мору. 

Морски организми концентришу и излучују многе хемијске елементе и утичу на њихову концентрацију у мору, али ниједан организам не уклања натријум хлорид (кухињску со) из воде. Удио соли у мору назива се салинитет, а изражава се у грамима по килограму (г/кг), или у дијеловима на милион (‰). Просјечна сланост мора и океана је 35%. Сланија су она мора која примају мању количину падавина, имају мањи доток ријека и интензивније испаравају. 

Балтичко море има најнижи салинитет, само 6%. Ниво соли у мору данас је толико висок да морска вода није за пиће, али то не значи да се не може користити у друге сврхе. Из једног литра морске воде може се добити око 35 грама кухињске соли. Со у мору олакшава пливање и задржавање на површини, због чега је учење пливања у мору много лакше него у базенима. 

Љековита својства морске воде због соли и минерала којима је богата позната су од давнина и нису изгубила на значају ни данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.