Занимљивости о кармину

Први трагови коришћења супстанци за бојење усана воде нас до древних Сумераца, који су мрвили драгуље да би својим лицима подарили сјај, док су се у античком Египту жене, али и мушкарци високог сталежа, ослањали на мјешавине мрава и буба да би добили савршену нијансу црвене, не слутећи да ће се деривати инсеката у козметици задржати све до модерних дана.

Занимљиво је да је кроз историју кармин често мијењао свој друштвени статус па је тако у старој Грчкој био знак распознавања жена сумњивог морала, док је у доба краљице Елизабете I постао симбол аристократске отмености, праћен вјеровањем да посједује магичне моћи па чак и способност да одврати смрт. 

Ипак, пут до масовне употребе није био једноставан, јер је у 18. вијеку британски парламент чак донио закон по којем се брак могао поништити ако је жена завела мужа користећи козметику, што се сматрало врстом враџбине. 

Револуција се догодила тек крајем 19. вијека, када је француска кућа "Герлен" произвела први кармин у комерцијалном паковању, али прави процват наступа током Другог свјетског рата захваљујући Винстону Черчилу. Он је, наиме, одлучио да производња кармина не смије престати упркос рационализацији ресурса, јер је сматрао да црвене усне подижу морал нације и одржавају привид нормалности у тешким временима, што је касније у економији постало познато као "ефекат ружа за усне" - феномен гдје продаја козметике расте управо у тренуцима финансијских криза, јер представља приступачан луксуз. 

Психологија иза овог производа је подједнако фасцинантна, с обзиром на то да истраживања показују да жене које носе црвени кармин подсвјесно дјелују самоувјереније и чешће добијају пажњу у пословном окружењу, док просјечна жена током свог живота, према неким процјенама, унесе у организам и до четири килограма овог производа кроз храну и пиће. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.