Занимљивости о кармин пигменту

Једна од најљепших и најинтензивнијих црвених нијанси коју свакодневно срећемо у козметици и прехрамбеној индустрији потиче од маленог инсекта под именом кошенила.

Ова буба живи на кактусима у Мексику и Јужној Америци, а тајну добијања драгоцјене боје чували су још древни Астеци и Маје вијековима прије доласка Европљана. Поступак добијања боје подразумијева сакупљање женки ових инсеката, које се потом суше и мељу како би се из њих извукла карминска киселина, материја која у контакту са алуминијумовим или калцијумовим солима ствара пигмент невјероватне постојаности. 

Када су шпански освајачи први пут донијели ову боју у Европу у шеснаестом вијеку, она је изазвала праву револуцију јер је била далеко свјетлија и трајнија од било којег тадашњег биљног пигмента, па су је користили за бојење краљевских одора и најскупљих умјетничких дјела. Иако данас живимо у ери вјештачких боја, природни кармин се и даље масовно користи јер је потпуно безбједан за конзумацију, па га често под ознаком Е120 можете пронаћи у воћним јогуртима, бомбонама, соковима, али и у најскупљим црвеним ружевима за усне који управо овим бубама дугују своју раскошну боју. 

Занимљиво је да је за само један килограм овог пигмента потребно сакупити око сто педесет хиљада инсеката, што кармин чини једним од најдрагоцјенијих дарова природе који је успио да преживи све технолошке промјене модерног доба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.