Занимљивости о календарима

Прве методе мјерења времена биле су природне, смјена Мјесечевих фаза и положај Сунца на небу, што је довело до лунарне и соларно-лунарне рачунице.

Египћани су међу првима увели календар заснован искључиво на Сунцу, користећи звијезду Сиријус да би предвидјели годишње поплаве Нила, што је био кључан моменат за пољопривреду.

Ипак, њихов календар је каснио четвртину дана сваке године па се постепено помјерао. Велику промјену донио је Гај Јулије Цезар 45. године прије нове ере, уводећи јулијански календар. Он је готово прецизно ускладио годину са Сунцем додавањем једног преступног дана сваке четврте године, али је и та реформа и даље имала малу грешку од око 11 минута и 14 секунди годишње, што је током вијекова постало значајно.

Због тог накупљеног помјерања датум Ускрса се полако удаљавао од прољећне равнодневице па је кључна ревизија настала 1582. године, када је папа Гргур 13. увео грегоријански календар.

Да би исправио заостатак, папа је наредио да се након 4. октобра 1582. одмах рачуна 15. октобар, бришући десет дана из историје. Због политичких и вјерских разлога неке православне цркве, укључујући Српску, још користе јулијански календар за црквене празнике, због чега Нова година по јулијанском календару пада тринаест дана касније.

Занимљиво је да су многе културе, попут Маја, развиле изузетно софистициране календарске системе засноване на циклусима који су се поклапали након дугих периода, а не само на Сунчевим или Мјесечевим кретањима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.