Занимљивости
Дрина је највећа, а готово сигурно и најљепша притока ријеке Саве.
Укупно је дугачка 346 км, а настаје спајањем Пиве и Таре у Црној Гори, док се улива у Саву, у близини Сремске Раче.
Оно што је прије свега карактеристично за ову ријеку је њен познати вијугави ток, који је још у народном предању забиљежен ријечима: "Исправљати криве Дрине", а односи се наравно на неки бескористан, односно немогућ посао.
Ово је по хидропотенцијалу најмоћнија ријека на Балкану па је тешко одлучити се да ли је Дрина љепша или кориснија. У прилог овом првом ставу иду многобројни кањони, од којих неки досежу и 1.000 метара висине, као на примјер дио код села Луке у Клотјевачкој клисури или Зворнички просјек, а који дају ријеци и њеном окружењу незамисливо сурову љепоту.
Дрина је дијелом укроћена изградњом хидроелектрана и има их укупно три: ХЕ "Зворник", ХЕ "Бајина Башта" и ХЕ "Вишеград".
За потребе хидроелектране "Бајина Башта" ријека је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара и на тај начин је створено акумулационо језеро Перућац. Средина језера представља границу између Босне и Херцеговине и Србије, али и рај за искусне риболовце и оне који воле да уживају на мирним мјестима и у нетакнутој природи.
Ријека Дрина је пуна и туристичког потенцијала. На њој је изграђено много мостова, од којих је свакако најпознатији стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед-паше Соколовића, изграђен још 1571. године. Овај мост је наравно био инспирација и српском нобеловцу Иви Андрићу када је стварао ремек-дјело "На Дрини ћуприја".
Такође, на Дрини се организује велики број туристичких манифестација. Ту је позната "Дринска регата", најмасовнија у Бајиној Башти и у Љубовији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
