Занимљивости о атомима

Све је грађено од атома. Они су врло ситне честице видљиве само најмоћнијим микроскопима. Грчки филозоф Леукип први је дошао на замисао о атомима.

Његове су идеје биле тачне, али их је прихватило врло мало људи. Атоми су откривени тек прије 200 година. О Леукиповом учењу сазнајемо из списа његовог ученика Демокрита.

Вјеровао је да би резањем неког предмета на све мање и мање дијелове напокон стигли до честице коју више не бисмо могли подијелити. Такву је честицу назвао атомом што на грчком језику значи "недјељив". Тврдио је да атоми сигурно постоје јер се само тиме може објаснити разноликост међу предметима; разликују се само зато што су грађени од међусобно повезаних различитих врста атома. Ми данас знамо да су атоми саздани од још ситнијих честица, али је име остало. Атоми се међусобно повезују у молекуле.  Пречник просјечног атома износи отприлике једну десетмилијардинку (10-10) метра. Кад би се сви људи на свијету претворили у атоме водоника, њихов би ред био краћи од метра. Највећи атом, атом цезијума, промјером је отприлике девет пута већи од најмањег атома хелијума. Атом је изграђен од протона, неутрона и електрона.

Њихов распоред одређује грађу или структуру атома. Електрони су једна врста лептона. Протони и неутрони саздани су од по три кварка. Кваркови и лептони су фундаменталне честице, односно најситније честице у универзуму. Протоне и неутроне у језгру атома на окупу држи такозвана јака сила. Ту је силу, међутим, могуће свладати ударцем неутрона, протона и других честица у језгру. Тада из језгра излијећу различити њени дијелови, а неки се атоми и сасвим расцијепе. Такво се цијепање атомских језгара одвија у нуклеарним реакторима и при експлозији нуклеарне бомбе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.