Занимљивости о атмосфери

Атмосфера планете Земље је слој гасова који је окружују и који задржава Земљина гравитација.

Садржи око четири петине азота и једну петину кисеоника, док су количине осталих гасова незнатне или у траговима. Атмосфера штити живот на Земљи апсорбирајући ултраљубичасто Сунчево зрачење и смањујући температурне екстреме између дана и ноћи.  

Негдје прије 3,5 милијарди година површина се довољно охладила да се обликује земљина кора која се још састојала од бројних вулкана који су испуштали пару, угљен-диоксид и амонијак. То је довело до стварања "друге атмосфере" која је у почетку била састављена од угљен-диоксида и водене паре уз нешто азота, али скоро без кисеоника. 

Та је друга атмосфера имала скоро 100 пута више гаса од тренутне атмосфере. Уопште, вјерује се да је ефекат стаклене баште, узрокован високим нивоима угљен-диоксида, чувао Земљу од смрзавања. Атмосфера не завршава нагло. Она полагано постаје рјеђа и постепено нестаје у свемиру. Не постоји коначна граница између атмосфере и спољашњег свемира. 

Три четвртине масе атмосфере налази се унутар 11 км од површине планете. У САД-у се особа која путује изнад висине од 80 км назива астронаутом и на овој висини лете сви сателити као и међународна свемирска станица. Атмосферски слој гасова пружају се до висине од око 800 км. Одржава се ту привлачењем Земљине силе теже или гравитације. Већи дио се пружа до висине од 16 км од Земљине површине, изнад тог нивоа количина гаса полако опада с висином док га не остане врло мало. 

Ту почиње такозвани вањски или свемирски простор. Често као границу атмосфере и свемира узима се Карманова линија на удаљености од 100 км од површине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.