Занимљивости
Фото: Илустрација
Југославија је замишљена како земља једнакости. Ипак, класне разлике су и те како биле видљиве…
За генерације одрасле у Југославији, сјећање на њу значи – јединство, другарство, комшијска слога… За генерације које су рођене 2000-их и које о Југославији уче у књигама и чују покоју ријеч од баке и деде, Југославија је једнака – сиромаштву и неимаштини.
Међутим, то се у то вријеме није тако гледало. Комшије нису замерале ономе ко име, бар не много. Док је већина била у могућности да стекне.
Када би ишли у посјету пријатељима, кумовима, родбини – гости су увек били у ситуацији да им се домаћин похвали новим намјештајем, угаоном гарнитуром, грамофоном, новим фићом… И сви су с радошћу обилазили нови стан добијен од државе и наглас хвалили лијепо уређене собе, са хекланим миљеима.
Ипак, постоје три ствари које су у Југославији могли да имају само богати грађани:
1. Машина за прање веша
У Југославији су жене махом веш искувавале у великом лонцу на шпорету, па су потом тај веш прале у купатилу, нагнуте над кадом. Када се појавила прва машина за прање веша, она је добила велику популарност. Оне домаћице које су је имале у кући с поносном су је звале „моја другарица“, јер већу и кориснију помоћ од ње нису могле ни да замисле, пише Нпортал.
2. Телевизор у боји
Они који су имали телевизор у боји организовали би филмске вечери за комшије и пријатеље. Гледао се Брус Ли и филмови Лепе Брене и то на видео касетама.
Купити телевизор у боји у Југославији, значило је одрећи се три мјесечне плате…
3. Микроталасна пећница
Они који су продавали микроталасне пећнице нису морали да их набављају много, јер мало је било толико богатих Југословена који су могли да их приуште. А они који су их имали и користили, с поносом су причали около шта све та справа може да уради…
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
