Тигањ је грчка ријеч, тава турска: Српску више нико не користи

ГС
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Илустрација

Многе изворне српске и словенске ријечи временом су замијењене и потпуно заборављене.

У вријеме Светог Саве користио се други назив за тигањ.

На овим просторима вијековима су се преплитале различите цивилизације, културе и религије. Народи који су давно нестали у ходницима историје оставили су своје трагове, који с времена на вријеме изроне из прошлости у виду археолошких налаза. А језик? Он је „жив“, стално се мијења и самим тим подложан је утицају разних друштвених појава, па се тако дешава да неке ријечи потпуно ишчезну из употребе или буду замијењене другима.

Тигањ је грчка ријеч, тава турска, а домаћу, српску, данас готово нико више не користи.

Како смо већ поменули, овај простор је права ризница различитих култура – мјесто вјечитих сусрета истока и запада, сјевера и југа. Тако се у српском језику користе и многе ријечи које му изворно не припадају, али за које се не може увијек пронаћи домаћи појам. Ипак, неке наше старе ријечи с временом су замијењене. Остале су негдје у прошлости, и када бисте их данас чули, вјероватно не бисте имали појма шта би могле да значе.

Многи ће рећи да „пегла“ не звучи баш њемачки, међутим, води поријекло из германске ријечи бугелеисен. Како наводи Инстаграм страница Порекло речи, она је потиснула домаће „глачало“ (од придјева „гладак“, насталог, опет, из њемачког глатт). И „шанац“ је германизам, који се много чешће чује од наше ријечи „опкоп“ или старословенске „забрало“ (од глагола „бранити“).

Ријетко ћете чути да неко за „чекић“ (турског поријекла) каже „млат“ или „бат“, зар не? У старој словенској терминологији користио се и „требник“, али тешко да бисте могли наслутити да је то заправо „олтар“ (латинског поријекла).

Тек не бисте знали шта је „сковрада“ (која се помиње још у списима Светог Саве) или „просуља“, јер ту посуду данас зовемо „тигањ“ (од грчке ријечи тигáни) или „тава“ (турска ријеч).

Турски „ескер“ потиснуо је словенски „гвозд“, а „челик“ је бацио у заборав старије изразе из наше језичке традиције, преноси Жена Блиц.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.