Фото: Шта се заиста крило иза мистериозног нестанка Агате Кристи?
На данашњи дан, 12. јануара 1976. године, свијет је изгубио једну од најславнијих књижевница свих времена - Агату Кристи.
Вјероватно сте некада имали прилику да чујете израз „живот понекад имитира умјетност“, а одличан примјер ове крилатице је мистериозни нестанак чувене списатељице криминалистичких романа Агате Кристи.
Наиме, године 1926. позната Енглескиња нестала је на чак 11 дана. То је подстакло потрагу за њом широм земље, а након панике да је позната књижевница можда мртва, ипак је пронађена жива, али без икаквих назнака гдје је била, јер је наводно патила од амнезије. Многи су посумњали у ово објашњење.
Остало је отворено питање да ли је ово, можда, био рекламни трик за подстицање продаје њених књига? Или освета њеном супружнику за прељубу? Нико никада неће знати са сигурношћу - можда зато што је она намјеравала да тако буде.
Агата Кристи се сматра најпродаванијим романописцем свих времена; написала је 66 детективских романа и 14 збирки кратких прича које су заједно продате у више од двије милијарде примјерака. Тај број је превазишла само продаја Библије и Шекспирових дјела. Плодна списатељица написала је и „Мишоловку“, најдужу представу на свијету, која је први пут дебитовала 1952. године и данас се игра.
Агата Кристи рођена је као Агата Мери Клариса Милер 1890. године у Торкију у Енглеској. Њен отац је био Американац, а мајка Британка. Најмлађа од троје дјеце, Агата је провела срећно дјетињство смишљајући приче, пишући, свирајући клавир и пјевајући.
Нажалост, њен отац је умро када је имала само 11 година, а финансије у породици су постале проблематичне. Као један од начина да помогне, њена мајка се надала да ће се њена најмлађа кћерка „добро удати“ и напредовати у друштвеној класи када буде старија. Умјесто тога, Агата се заљубила у Арчибалда Кристија.
Арчи је, како преноси Хау Стаф Воркс, био поносан авијатичар из ниже друштвене класе у Краљевском летећем корпусу. Убрзо након што су њих двоје почели да се забављају, Арчи је послат у Француску да се бори у Првом свјетском рату. Кад се вратио кући неколико мјесеци касније, децембра 1914, пар се на брзину вјенчао. Њихово једино дијете, Розалинда, рођена је 1919. године.
Током рата, Кристи је волонтирала у локалној болници Црвеног крста и радила у диспанзеру, гдје је научила много о отровима, што јој је добро дошло кад се окренула писању детективских романа.
Током првих година брака, који су се чинили срећним, Агата је 1920. објавила своју прву књигу „Мистериозна афера у Стајлсу“. То је уједно било и прво појављивање детектива Херкула Поароа који ће ускоро постати славан.
У прољеће 1926. умрла је Агатина вољена мајка, што је књижевницу потпуно разорило. Да ствар буде још гора, Арчи (који јој је раније рекао да не воли да има никаква посла са болешћу или смрћу) одмах је отишао у Лондон, умјесто да остане и помогне супрузи да очисти дом своје мајке у Торкију.
Агата је нагло постала веома депресивна, а у наредним недјељама се чинило да је на ивици кризе менталног здравља.
У међувремену, Арчи је искористио то вријеме да започне аферу са Ненси Нил, породичном пријатељицом. Већ на љето, августа 1926. прељубник је тражио од Агате развод, али је она одбила да му да. Кристијеви су покушали да се помире, али су се пред крај године, 3. децембра, жестоко посвађали и Арчи је отишао од куће за викенд.

Тада је све кренуло наопако. Негдје те вечери, Агата је оставила успавану Розалинду кућном особљу, а затим се одвезла у ноћ. Сљедећег јутра, њен напуштени аутомобил откривен је заглављен у жбуњу изнад каменолома креде. Полиција је одмах почела да трага за њом, а њима су се придружиле хиљаде обичних људи након што се преко медија прочуло о списатељицином нестанку.
Ускоро су почеле да круже гласине да се Агата удавила или да ју је Арчи убио. Постојала је још једна гласина - да се књижевница скрива како би на Арчија пала сумња да ју је убио. Али, 11 дана након нестанка, Агата је пронађена, наравно жива, у хотелу „Харогате Спа“, и то регистрована под именом Тереза Нил из Јужне Африке. Нил је било презиме Арчијеве љубавнице, а Јужна Африка је била мјесто гдје су Агата и Арчи провели нека срећна времена.
Но, није све било тако јасно и очигледно кад су је пронашли, јер када је Арчи дошао по њу - Агата није знала ко је он.
У једном интервјуу који је дала на ту тему, Агата је рекла да је памћење изгубила случајно - нешто што се повремено дешавало ликовима у њеним романима. Послије психотерапије, успјела је поново да реконструише причу о томе шта се догодило.
Кристи се присјетила да је те ноћи отишла од куће очајна, размишљајући о самоубиству. Након бесциљне вожње по селу, случајно је ударила аутомобилом у близини каменолома креде и ударила главом. Изашла је из аутомобила и стигла до жељезничке станице, одакле је отпутовала у Харогате.
Она се ни на који начин није маскирала, нити је скривала свој рукопис када се регистровала као Тереза Нил. Вечерала је у хотелском ресторану, учествовала у вечерњем плесу и изгледа да није примјетила новинске чланке о њеном нестанку и хајци која је услиједила.
Међутим, многи, укључујући касније биографе, нису вјеровали да је она тада патила од губитка памћења, већ су се већински сложили да постоји могућност да је књижевница намјерно испланирала свој нестанак.
Али има и другачијих мишљења. Луси Ворсли, историчарка и ауторка биографије „Агата Кристи: Енглеска мистерија“, тврди да то није била превара, већ озбиљна епизода менталног здравља. У интервјуу објављеном у ББЦ-јевом Хисторy Еџтра, Ворсли је рекла да вјерује да је Агата ушла у стање фуге, односно бјекства.
- Ово је веома ријетко стање и доводи до тога да изађете ван свог нормалног ја и усвојите другу личност, тако да не морате да размишљате о трауми коју сте доживјели у свом реалном животу - објаснила је историчарка.
- То није био покушај смјештања њеном мужу преваранту за убиство – ту се радило о озбиљном менталном здравственом стању. А ипак, и даље се прича како је била лоша особа која је одиграла неку врсту трика са свијетом, те да је урадила то да би подметнула мужу или, можда, да би привукла пажњу медија и продала своје романе.
Након Агатиног повратка, пар се на крају ипак развео.
Године 1930. списатељица се преудала за Макса Малована, 14 година млађег археолога. Агата је са својим новим мужем путовала сваке године на блискоисточна ископавања, гдје је постала позната по својој вјештини чишћења проналазака са четком и кремом за лице. Она је такође финансирала његова ископавања.
Брак је био складан и њих двоје су заједно уживали у срећним годинама.
Агатини бестселери „Убиство Роџера Акројда“, „Убиство у Оријент експресу“ и „А онда их није било“, садрже оригиналне обрте заплета које су од тада бесконачно пута копирали други писци и сценаристи. Њено посљедње дјело — иако не и посљедње објављено — био је „Постерн судбине“, написан 1973. када је имала 80 година.
Нажалост, квалитет њеног писања је опадао, а биографи су углавном тврдили да је разлог за то можда била деменција. У свом „Кристи“ стилу управо једна од књига које је написала током овог периода носи назив „Слонови памте“, која се усредсређује на списатељицу са губитком памћења. Критичари су ову књигу критиковали због слабог заплета и грешака, али можда је она управо тиме сигнализирала на сопствену когнитивну пропаст.
Агата Кристи је преминула 1976. године и сахрањена је у Енглеској поред свог мужа, преноси Она.рс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.