Шта се налазило на мјесту Острога 200 година прије него што је подигнут?

Историја имена Острог води нас најмање до 15. вијека, више од 200 година прије него што је настао Горњи манастир какав данас познајемо.

Име Острог помиње се још у 15. вијеку, у повељама краља Алфонса В из 1444. и 1454. године, много прије данашњег манастира.

На мјесту данашњег Острога налазио се Острог-град, старо утврђење чији су трагови повезани са локалитетом Градац.

Манастир Српске православне цркве Острог, једно од најпознатијих мјеста ходочашћа на Балкану, препознају и они који га никада нису посјетили. Ипак, много мање је позната прича о томе шта се на овом мјесту налазило прије манастира и одакле заправо потиче име Острог.

Историја тог имена води нас најмање до 15. вијека, више од 200 година прије него што је настао Горњи манастир какав данас познајемо.

Према подацима објављеним на званичном сајту Манастира Острог, најстарији познати помени Острога код Оногошта, данашњег Никшића, налазе се у повељама напуљског краља Алфонса В из 1444. и 1454. године.

Дакле, име Острог постојало је много прије него што је ово мјесто постало нераскидиво повезано са Светим Василијем Острошким, преноси Курир.

Шта је заправо био Острог?

На подручју недалеко од данашњег манастира налазио се Острог-град, старо утврђење чији се трагови повезују са локалитетом Градац.

Према историји коју наводи манастир, Острог-град је током вијекова имао улогу пограничног утврђења, а везује се за различите периоде средњовјековне историје овог простора.

Утврђење је касније разорено, али његово име није нестало. Наставило је да живи у називу планине, а затим га је понио и манастир који ће вијековима касније постати једно од најпознатијих православних светилишта.

Шта значи ријеч Острог?

Занимљива је и прича о самом значењу имена.

Како се наводи на званичном сајту манастира, назив „Острог“ повезује се са старијим обликом ријечи „оштар“ – „остр, остри“.

Ријеч је могла да означава оштар крај, рог или угао, али и планински врх. Када се погледа готово вертикална литица Острошке греде, назив добија сасвим јасну географску везу са мјестом на којем је опстао вијековима.

Име Острог забиљежио је и дубровачки историчар Мавро Орбин у дјелу „Краљевство Словена“, објављеном 1601. године.

Али ни тада још не почиње прича о манастиру каквог данас познајемо.

У острошким стијенама живјели су монаси и прије Светог Василија

Још један мање познат дио историје Острога јесте чињеница да Свети Василије није био први монах који је за своје духовно уточиште изабрао ове неприступачне стијене.

Прије његовог доласка средином 17. вијека, у пећинама Острошких греда већ су боравили монаси и испосници.

Међу њима се посебно помиње Преподобни Исаија од Оногошта, који је, према црквеном и народном предању, своје духовно уточиште пронашао управо у острошким стијенама.

На простору пећине у којој су се подвизавали ранији испосници 1665. године изграђен је Горњи манастир.

У Острог је средином 17. вијека дошао и Свети Василије, митрополит захумско-херцеговачки, чије ће име касније постати нераскидиво повезано са овим мјестом.

Од средњовјековног утврђења до једног од најпознатијих светилишта

Зато историја Острога заправо има неколико слојева.

• Прије данашњег манастира постојало је старо утврђење. Прије Светог Василија у стијенама су живјели други испосници. А само име Острог у историјским изворима појављује се још у првој половини 15. вијека.
• Од некадашњег Острог-града данас је остало мало трагова, али је његово име преживјело вијекове.
• И управо га данас носе и планина и манастир који је постао један од најпрепознатљивијих симбола овог дијела Балкана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.