Српска Нова година: Обичаји који се везују за овај дан, а многи их не знају

Српска Нова година, која се обележава у ноћи између 13. и 14. јануара по јулијанском календару, за многе је прилика да се празнична атмосфера продужи још који дан.

Иако нема званични статус празника, овај датум се у бројним градовима и домовима дочекује уз музику, окупљања и обичаје који спајају традицију, вјеру и савремени начин прославе.

Јулијанска Нова година празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару, пише rts.rs.

Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.

Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Сјеверној Македонији и православним дијеловима Хрватске.

Слави је и православно становништво у Русији, Бјелорусији, Украјини, Јерменији, Грузији и Молдавији.

Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким дијеловима Шкотске.

• Када су Срби почели да славе Нову годину

Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али овај празник добија на значају послије Првог, а поготово послије Другог свјетског рата.

Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, нити дочека по ресторанима и кафанама.

До размијена две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.

Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.

Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, Српска Нова година, за разлику од оне друге, није државни празник нити нерадни дан.

• Обичаји који се поштују на овај празник

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама – Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсјећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василице“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.