Провјерите таване и подруме! Стари гоблени из бакине куће продају се за хиљаде евра

Вилерови гоблени из кућа наших бака данас поново привлаче пажњу колекционара и љубитеља ручних радова.

На огласима се поједини примјерци нуде за неколико хиљада евра, односно више хиљада конвертибилних марака. Међу најскупљима су велики и захтјевни мотиви, попут чуведен 'Посљедње вечере'.

На хрватској страници за продају Njuškalo.hr могу се пронаћи примјерци с врло високим траженим цијенама. Продавач из Брезовице код Загреба за 'Посљедњу вечеру' тражи 4.644 евра, што је око 9.085 КМ, док је један комплет у Загребу оглашен за 4.640 евра, односно око 9.077 КМ.

Друга 'Посљедња вечера', она у Винковцима, понуђена је за 3.000 евра или око 5.867 КМ, примјерак из Запрешића за 2.800 евра, односно око 5.476 КМ, а онај у Бјеловару за 2.150 евра, што је приближно 4.205 КМ. Уоквирено 'Ускршње јутро' у Чаковцу продаје се за 2.350 евра, односно око 4.596 КМ, док је гоблен 'Сиси' у Осијеку оглашен за 1.500 евра или око 2.934 КМ.

По истој цијени од 1.500 евра, односно око 2.934 КМ, нуде се и колекција од 19 оригиналних Вилер-ових гоблена, гоблен 'Љетњи дан' те пети поен гоблени у Ријеци, пише Крстарица.

Ипак, оглашена цијена не значи да поједини гоблен толико заиста вриједи на тржишту. Ријеч је о износима које су одредили продавачи, док се без података о реализованим продајама не може знати стварна тржишна вриједност конкретног примјерка.

На цијену утичу оригиналност предлошка, величина, захтјевност мотива, оквир и старост, али и велики број сати које је неко провео израђујући слику. Ту је и сентиментална вриједност, јер је гоблен који се данас појави на огласнику можда прије неколико деценија израђивао неко из породице.

Прича која је почела у Берлину 1893. године

Иза гоблена које многи једноставно зову 'Вилерови -овима' стоји њемачка компанија с историјом дужом од 130 година. Јакоб Вилерови покренуо је посао 1. априла 1893. године у Берлину. У понуди је имао и ручне радове које је путем огласа у часописима нудио купцима у Њемачкој, Аустрији, на Балкану и у јужној Русији.

Међу првим мотивима нашли су се 'Делфтски млин' и 'Брод'. Купци нису добијали само узорак према којем ће радити, него комплетан материјал потребан за израду, а такав начин продаје показао се врло успјешним.

Први каталог објављен је 1905. године у тиражу од 2.000 примјерака. У њему су се налазили јастуци, прекривачи, зидни украси и слике за везење. Посао је брзо растао, па је каталог из 1913. године имао 72 странице и тираж од 25.000 примјерака, уз више од 20.000 купаца.

Био је то рани облик каталошке продаје: купац би одабрао мотив, наручио материјал и потом код куће израђивао слику.

Како је настала чувена 'Посљедња вечера'

Након Првог свјетског рата посао је запао у велике проблеме, али се стара клијентела постепено вратила. Међу земљама из којих су поново стизале наруџбине била је и тадашња Југославија.

Вилер-ови производи продавали су се и у Чехословачкој, Пољској, Мађарској, Холандији, Швајцарској и САД-у, а до краја 1920-их стигли су у чак 40 земаља.

Поводом 40. годишњице фирме, 1933. године, у понуду је уведена 'Посљедња вечера' према славном дјелу Леонарда да Винчија. Тај мотив остао је један од најзанимљивијих и до данас.

Комплет за израду овог мотива може се купити и данас, по цијени од 545 евра, односно око 1.066 КМ. Према актуелној понуди, мотив 'Das hajlige abendmal' има димензије око 136 пута 50 центиметара, ради се са 56 боја и комбинује гобленски и пети поен бод.

То показује зашто су велики ручно израђени примјерци својевремено имали посебно мјесто у породицама. Куповина комплета била је тек почетак дуготрајног ручног рада.

Како су Вилерови гоблени преживјели бомбардовање Берлина

Други свјетски рат поново је прекинуо бројне пословне везе, али су везе с Бугарском и Југославијом сматране толико важнима за девизно пословање да је фирма наставила добијати тканине и пређу.

У посљедњим данима рата, 1945. године, пословни простор у Берлину бомбардован је и потпуно изгорио. Најважнији дио пословне оставштине ипак је преживио.

Документација са узорцима и подацима о бојама била је зазидана у склоништу приватне куће власника. Након рата фирма је поново почела радити у Букстехудеу крај Хамбурга, под Рудолфом Вилер-ом, а Балкан је био један од првих дијелова тржишта који је оживио.

Посебно занимљиво раздобље почиње 1970. године, када је фирму преузео трговац текстилом Ханс Јирген Бек. Он је кренуо у обнову старих предложака, а дио изгубљених узорака пронађен је управо на подручју тадашње Југославије.

Обновљена је и стара палета боја, па су стари мотиви поново могли бити произвођени, уз развој нових.

Зашто је Југославија била важно тржиште

Након тридесетогодишње паузе, 1972. године појавио се нови каталог 'Original Вилерови gobelin velbekant'. Фирма је поново почела ширити пословање, оглашавајући се широм Европе и у прекоморским земљама.

Бивша Југославија имала је посебно мјесто. Предлошци су се овдје добро продавали путем каталога, листова с новитетима, посјета трговачких представника и сајмова.

Посао је у том периоду нарастао на 60 запослених и око 400 квадратних метара простора. Зато се данас Вилер-ови гоблени могу пронаћи у Хрватској, Србији, БиХ и другим државама насталим распадом Југославије.

Pexels/alemdennbiri

Почетком 1980-их Вилерови је додатно развијао изузетно фине радове у техници петог поена, међу којима су биле и иконе. Најзахтјевније варијанте имале су чак 14 убода на само једном центиметру, што је сама фирма описивала као прави умјетнички рад.

Управо у томе лежи дио некадашње привлачности гоблена. Није се куповала готова слика, него комплет и предложак, док је коначно дјело настајало дуготрајним ручним радом.

Крај златног доба и цијене комплета данас

Колико је југославенско тржиште било важно показује и чињеница да је рат у Југославији почетком 1990-их означио крај периода процвата компаније. Посао је поново кренуо низбрдо.

Године 1993, поводом стоте годишњице, објављен је посљедњи велики каталог. Данас је дигитализован и још увијек доступан на званичној страници. Почетком 2000-их тржиште ручних радова већ се озбиљно смањивало. Фирма је због тога прошла кроз неколико промјена власника и више пута била на ивици затварања.

Године 2020. добила је новог власника, а пословање је пресељено из Њемачке у Аустрију. Пресељење је укључивало превоз десет палета материјала, укупне тежине око двије тоне.

Модернизована интернет продавница отворена је у мају исте године. Вилерови тако није нестао. Традиција је преживјела, а компанија данас у понуди има око 335 мотива за гоблен и пети поен, као и око 220 мотива за бод крижића.

Цијене комплета зависе од величине и захтјевности. Мотив 'Пинки' кошта 102 евра, односно око 200 КМ, 'Kinderscene' 180 евра, односно око 352 КМ, док поједини већи радови прелазе 300 евра, односно 587 КМ, преноси Радиосарајево.ба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.