Ове намирнице затежу кожу боље од било које креме

Иако је старење природан процес, спољашњи фактори попут излагања сунцу и, што је најважније, исхране, играју велику улогу у томе колико ће брзо и агресивно ти знакови да се појаве на нашем лицу.

Колаген се често описује као "лијепак" који држи наше тијело на окупу, а нигдје његова улога није видљивија као на нашој кожи. Овај најзаступљенији протеин у тијелу одговоран је за чврстоћу, еластичност и онај младеначки сјај којем сви тежимо. Међутим, неумољиви проток времена чини своје и природна производња колагена почиње да се смањује, отприлике за један посто сваке године након што прославимо 25. рођендан.

Посљедице су нам свима добро познате: у почетку фине линије, а затим и дубље боре, губитак тонуса и опуштена кожа. Иако је старење природан процес, спољашњи фактори попут излагања сунцу и, што је најважније, исхране, играју велику улогу у томе колико ће брзо и агресивно ти знакови да се појаве на нашем лицу.

Храна важнија од козметике
Дуго се вјеровало да је рјешење искључиво у скупим кремама и серумима, но дерматолози и нутриционисти данас се слажу око једне кључне чињенице: наша кожа савршен је барометар онога што се догађа у нашем тијелу. Оно што стављамо на тањир директно утиче на здравље и изглед наше коже, понекад и снажније од било којег спољашњег третмана. Како пише ААРП, уравнотежена исхрана, богата нутријентима који подстичу синтезу колагена и штите постојећа влакна, може направити видљиву разлику, смањити упалне процесе и вратити кожи блиставост. Не ради се о брзинским рјешењима, већ о дугорочној стратегији превентивне дерматологије која се заснива на снази цјеловитих намирница.

Шта уништава колаген
Прије него што се посветимо храни која помаже, важно је знати шта штети. Највећи непријатељи колагена су шећер и рафинисани угљени хидрати. Конзумација хране која узрокује нагли скок шећера у крви покреће процес зван гликација, током којег се молекуле шећера вежу за протеине, укључујући колаген и еластин. Та штетна веза ствара молекуле познате као АГЕс (Адванцед Глyцатион Енд Продуцтс), које колагенска влакна чине крутима, ломљивима и неспособнима за обнову. Резултат је губитак еластичности, односно способности коже да се врати на своје мјесто, што убрзава појаву бора и опуштеност.

Уз шећер, ту су и други кривци попут прекомјерног излагања УВ зрацима, које директно разграђују колаген, те пушења које повећава ниво слободних радикала и уништава структуру коже.

Намирнице које директно садрже колаген
Срећом, природа нуди моћан арсенал за борбу против старења, а неке намирнице дјелују као директни извор колагена. Апсолутни првак у овој категорији је супа од костију, позната и као темељац. Дугим и лаганим кувањем говеђих, свињских или пилећих костију ослобађају се колаген, желатин и кључне аминокиселине попут пролина и глицина у лако пробављивом облику. Слично дјелује и пилетина, нарочито дијелови богати везивним ткивом попут врата и хрскавице.

Риба је такође одличан извор, а морски колаген сматра се једним од оних које тијело најлакше апсорбује. Највише га има у рибљој кожи, костима и перајима, зато је конзумација рибе с кожом, попут лососа, или мањих риба попут сардела, изузетно корисна. Не треба заборавити ни на бјеланца јаја, која садрже високе количине пролина, једне од основних аминокиселина за изградњу сопственог колагена у тијелу.

Намирнице које подстичу производњу колагена
Осим директних извора, кључно је уносити намирнице које подстичу тијело да само производи више колагена. Ту на сцену ступа витамин Ц, без којег је синтеза колагена дословно немогућа. Он дјелује као кофактор који спаја аминокиселине у стабилна колагенска влакна. Агруми попут наранџи, лимуна и грејпа прави су рудници овог витамина, а слиједе их црвене паприке, које га садрже чак и више.

Бобичасто воће, попут јагода, боровница и малина, нуди двоструку корист: богато је витамином Ц, али и антиоксидансима који штите постојећи колаген од оштећења узрокованих слободним радикалима и сунчевим зрачењем. Киви такође садржи више витамина Ц од наранџи, што га чини савршеним залогајем за подршку колагену.

Зелено лиснато поврће попут шпината, кеља и блитве још је један савезник затегнуте коже. Оно садржи хлорофил, за који је доказано да повећава количину прекурсора колагена у кожи, али и моћне антиоксидансе попут лутеина који штите од УВ оштећења. Парадајз је, с друге стране, богат ликопеном, антиоксидансом који чува структуру коже, а његова биорасположивост расте кувањем.

Минерали и протеини као основа
За цјеловиту подршку потребни су и минерали. Цинк и бакар, које налазимо у орашастим плодовима, сјеменкама бундеве, индијским орашчићима и махунаркама, дјелују као "лијепак" који активира ензиме неопходне за обнову колагенских влакана.

Коначно, тијело не може да гради колаген без основних градивних блокова - аминокиселина које добијамо из протеина. Махунарке попут пасуља и сочива одличан су биљни извор протеина и есенцијалних минерала. Соја је посебно вриједна јер, осим што је комплетан протеин, садржи и изофлавоне који могу додатно да подстакну производњу колагена.

Од животињских извора, дивљи лосос је права суперхрана. Осим што је богат протеинима, богат је и омега-3 масним киселинама које смањују упале и помажу у одржавању влажности и мекоће коже, чинећи је отпорнијом и пунијом. Укључивање ових намирница у свакодневну исхрану није само улагање у опште здравље, већ и најприроднији и најефикаснији пут до коже која изгледа затегнуто, здраво и младолико, преноси Дан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.