Фото: Илустрација
Мали матуранти ситно броје до уписа у средње школе и суочавања са својом првом великом животном раскрсницом.
Ова одлука одавно није само бирање клупе у којој ће сједити наредне три или четири године, већ стратешки корак који им може одредити даљи професионални пут.
Трендови на тржишту рада мијењају се брже него икада, а интересовање за занате расте. Гимназије у Србији све чешће остају без већег прилива ђака, док се за стручне школе тражи мјесто више.
Након прошлогодишњег теста мале матуре, тамошње Министарство просвјете објавило је да је у четворогодишње образовне профиле уписано укупно 48.324 ученика, од чега у гимназије 15.124, док је у трогодишње образовне профиле уписано 9.304 ученика.Према ријечима предсједника Форума средњих стручних школа Милорада Антића, интересовање за гимназије највеће је у великим центрима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
„Када је реч о другим деловима Србије, као што су Јагодина, Параћин, Бор и Књажевац, на првом месту су медицинске школе, док гимназије остају полупразне. Влада огромно интересовање за профиле као што су фармацеутски, медицински и зубни техничар. Ови смерови су доминантни, а након њих следе ИТ сектор у електротехничким школама, као и угоститељство и туризам. Велики број ђака конкурише за ове профиле јер се након њих брзо долази до посла, па тек послије свих њих на ред долазе гимназије“, истакао је Антић за Мондо.
Посљедњих година примјетан је пораст интересовања за занимања у ваздухопловству, а разлог је недостатак пилота, контролора летења и стручног техничког кадра широм Европе, као и конкурентне плате.
Због тога не чуди што је Ваздухопловна академија у Београду једна од најтраженијих средњих стручних и високошколских установа у Србији и региону.
„Убедљиво најпопуларнија школа у Србији је Ваздухопловна академија. Тамо за смер техничара ваздушног саобраћаја конкурише и по седам ђака на једно место, па чак и више, тако да су сва места увек попуњена. Разлози за то леже у дуалном образовању, квалитетној практичној настави, добрим средствима за рад и одличној обуци. Након школовања, ови ученици могу имати плату и већу од 5.000 евра. Њихова диплома призната је у Европи, Африци и Азији и то је оно што највише привлачи младе“, навео је Антић.
Све веће интересовање за занате
Тржиште рада у Србији и иностранству диктира нове трендове, а занатлије никада нису биле цјењеније.
Према ријечима Антића, зараде и сигуран посао потпуно су промијенили свијест младих када је ријеч о избору школе.
„Главни разлози за овако велико интересовање ученика за занате јесу брз долазак до посла, високе плате, али и квалитетна практична настава код послодаваца где ђаци науче много више него у теорији. Деца желе да савладају занат, да се што пре остваре и зараде свој новац. Захваљујући томе, они већ са двадесет година могу себи да приуште аутомобил, летовање, па чак и да подигну стамбени кредит. Они који заврше занат данас имају све предности на тржишту – занати више нису оно што су некада били, пуко преживљавање“, закључује Антић.
Девет заната за које влада највеће интересовање
Предности дуалног образовања
Дуално образовање је модел средњег и високог стручног образовања у којем се теоријска настава изводи у школи, док ученици истовремено уче кроз практичан рад у компанијама.
Овај систем омогућава ученицима стицање радног искуства и лакше запослење одмах након завршетка школовања.
Како функционише?
Ученици редовно похађају школу, а дио седмице проводе на плаћеној пракси код послодавца, гдје раде уз подршку лиценцираних ментора.
Предности дуалног образовања
Компаније које желе да учествују у систему дуалног образовања пролазе кроз процес акредитације и могу поднијети изјаву о спремности путем портала ПКС Дуално образовање.
Накнада за дефицитарна занимања
Ученици у Србији који упишу средње школе по дуалном моделу и опредијеле се за дефицитарне профиле остварују право на додатну државну стипендију у износу од 5.000 динара мјесечно.
Ова финансијска подршка исплаћује се током девет мјесеци у години и траје током цијелог школовања, а новац се уплаћује на намјенски рачун у Поштанској штедионици.
Најтраженија дефицитарна занимања
Угоститељство:
Кувари
Пекари
Посластичари
Месари
Машинство и обрада метала:
Заваривачи
Оператери машинске обраде резањем
Аутоелектричари
Механичари моторних возила
Грађевинарство:Столари
Полагачи облога
Оператери основних грађевинских радова
Остала занимања:
Индустријски и модни кројачи
Обућари
Израђивачи хемијских производа
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.