Облик стражњице открива скривене ризике од болести, показује нова студија

Облик мишића глутеуса маxимуса мијења се зависно од начина живота, фактора старења и болести попут остеопорозе и дијабетеса типа 2.

Научници су открили да промјене у облику мишића глутеуса маxимуса могу указивати на скривене здравствене ризике. Према Неwсwееку, студија која ће бити представљена на годишњем састанку Радиолошког друштва Сјеверне Америке показује да облик мишића глутеуса маxимуса зависи од начина живота, фактора старења и болести попут остеопорозе и дијабетеса типа 2.

Истраживачи су користили технику мапирања која обрађује низ МРИ снимака како би створили детаљан тродимензионални анатомски модел за бољу визуализацију. Користећи податке из 61.290 МРИ студија из УК Биобанк, тим је испитао како МРИ анализа може карактерисати структурне особине и састав мишића.

Студија је показала да су мушки учесници с дијабетесом типа 2 доживјели смањење мишићне масе. Код жена је уочено повећање мишићне масе, вјероватно због инфилтрације масти у мишиће.

Мушкарци класификовани као “крхки” имали су опћенитије смањење мишићне масе у регији глутеуса маxимуса, док је код жена ефекат слабости био ограничен на мања подручја.

“Обиљежја се значајно разликују између мушкараца и жена с дијабетесом типа 2. Код мушкараца смо примијетили локализовану унутрашњу деформацију, подручја гдје се мишићна површина савија према унутра, вјероватно због ране регионалне атрофије”, рекла је ауторкаа студије Марјола Танаy за Неwсwеек.

Насупрот томе, жене су показале експанзију одређених подручја према ван, у складу с већом тенденцијом интрамускуларног или међумишићног таложења масти.

“Ови контрастни потписи показују да се иста болест различито очитује у мушким и женским мишићима, истичући биолошке полне разлике које традиционална мјерења мишића не могу ухватити”, додала је Танаy.

Танаy је нагласила да то омогућава стручњацима да прате побољшава ли интервенција структурно “здравље” мишића, а не само њихову величину или укупни садржај масти.

“Конкретно, људи с дијабетесом често имају мишићно-коштане проблеме који ограничавају њихову способност вјежбања и погоршавају повезане здравствене проблеме. Наша открића бацају свјетло на специфичне мишићне промјене код дијабетеса које претходно нису идентифициране, помажући нам да разумијемо мишићно-коштане проблеме код дијабетеса и потенцијално прилагодимо режиме физикалне терапије”, објаснила је.

Претходно је Мариа Саифуллина, нутриционисткиња Дијетолошке клинике Самоиленко, ендокринолог, терапеут и асистент на Одсјеку за интерну медицину Националног универзитета Тарас Шевченко у Кијеву, у коментару за Мy објаснила које тестове треба узети за ниво штитњаче и хормона, а које селективно, само према препоруци специјалисте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.