Научници први пут снимили мозак човјека док је умирао

Научници су истражили како процес умирања утиче на људски мозак. Идеја да мозак једноставно престане да функционише када особа умре далеко је од истине.

Група неуронаучника са Универзитета у Тартуу у Естонији детаљно је проучила мозак пацијента који је боловао од епилепсије.

Др Рол Висент и његов тим користили су континуирану електроенцефалографију (ЕЕГ) како би пратили пацијента и покушали да предвиде нападе прије него што се догоде.

Међутим, под надзором, пацијент је, нажалост, имао срчани удар и преминуо.

Упркос трагичном догађају, научници су први пут икада посматрали активност умирућег мозга.

"Мјерили смо 900 секунди мождане активности око тренутка смрти, са посебним фокусом на 30 секунди прије и послије престанка рада срца. Непосредно прије и посље престанка рада срца, примијетили смо промјене у специфичној врсти неуралних осцилација такозваним гама осцилацијама, али и у другим врстама попут делта, тета, алфа и бета осцилација", изјавио је др Ајмал Земар, неурохирург са Универзитета у Луисвилу у САД-у, који је организовао ово истраживање, преноси Нова.

Потврђено је да су ритмички мождани таласи забиљежени у тренутку смрти слични таласима који се јављају током снова, присјећања сјећања и медитације. Ово је пружило могуће објашњење зашто људи често имају живописна сјећања или "повратак живота" током искустава блиских смрти.

Чувена изрека "живот ти пролети пред очима" могла би имати научну основу.

Постоји неколико врста можданих осцилација (можданих таласа), које представљају обрасце ритмичне мождане активности присутне у живим људским мозговима.

На примјер, гама осцилације су присутне током концентрације, сањања, и процеса меморије и обраде информација.

"Кроз генерисање осцилација повезаних са призивањем сјећања, мозак можда изводи посљедњи преглед важних догађаја из живота непосредно прије него што умремо, слично искуствима која су описана у ситуацијама блиским смрти", додао је Земар.

Додаје да ови налази доводе у питање разумијевање тренутка када живот тачно престаје и отварају важна питања, попут оних везаних за вријеме донирања органа.

"Као неурохирург, понекад се суочавам са губитком. Неописиво је тешко саопштити вијест о смрти ожалошћеним члановима породице. Оно што из овог истраживања можемо научити јесте да, иако наши вољени затворе очи и буду спремни да нас напусте, њихови мозгови можда проживљавају неке од најљепших тренутака из њихових живота", каже Земар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.