Најдужа година икада имала је чак 455 дана, ово је разлог

ГС
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Најдужа година икада имала је чак 455 дана, ово је разлог

Замислите да живите у времену када је било готово немогуће пратити годишња доба јер календар није одговарао стварности.

Управо са овим проблемом су се суочавали стари Римљани, а сам Јулије Цезар је покушао да ријеши забуну у прорачуну. У 1. вијеку прије нове ере римски календар је био толико непрецизан да је, на примјер, сезона жетве по њему долазила у вријеме када усјеви нису били ни близу зрелости.

Овај древни календар, заснован на лунарним циклусима и пољопривредним радовима, састојао се од 10 мјесеци и укупно 304 дана, док су два зимска мјесеца потпуно изостављена из рачунања.

Како објашњава историчарка Хелен Периш са Универзитета у Редингу, Римљани су једноставно игнорисали период када није било пољопривредних активности. Али такав приступ је брзо довео до проблема са синхронизацијом годишњих доба.

Други римски краљ, Нума Помпилије, увео је промјене 731. прије Христа, додајући јануар и фебруар за покривање зимског периода. Због сујеверја је избјегавао парне бројеве, па је календар продужио на 355 дана. Упркос овом прилагођавању, неслагање се наставило. Године 200. пне скоро потпуно помрачење Сунца, које је требало да се деси у марту, забиљежено је тек у јулу.

Да би разјаснили забуну, свештеници су повремено додавали још мјесец дана, Мерцедониус, али је то само додатно закомпликовало ствари. Када је Јулије Цезар преузео власт, одлучио је да драстично реформише календар према астрономским принципима. Уз савјет стручњака, одлучио се на радикалан потез: продужио је годину на чак 445 дана.

Ова најдужа година у историји, позната као „година конфузије“, укључивала је чак два додатна мјесеца, један са 33 дана, а други са 34 дана. Дуо разлога за ову забуну лежи у римском систему бројања, гдје су неки бројеви бројани двапут. На срећу, Цезарове реформе донијеле су стабилнији календар, преноси УНИЛАД.

На крају, интеркаларни мјесеци попут Мерцедонија су одбачени, а папа Гргур XIII додатно је унаприједио календар 1582. године, приближивши га систему који данас користимо, пише Крстарица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.