На њемачком гробљу се масовно беру печурке

ФРАНКФУРТ - Око 100 берача печурака окупило се на гробљу у дрезденском насељу Толкевиц, гдје између гробова траже јестиве гљиве, преноси њемачки лист Билд.

На око седам хектара заштићеног комплекса расту 122 врсте печурака, међу којима су вргањи, брезовци и црвене пузавице. Управник парка сјећања Јенс Бернер рекао је да берачима већ годинама дозвољава да током јесени сакупљају печурке на том подручју.

Предсједник Савеза њемачких погребних вртлара Михаел Балембергер оцијенио је да се однос према гробљима промијенио и да она данас нису само мјеста починка.

- На гробљима више не важи оно старо, учмало схватање. То је такође мјесто живота. Данас посјетиоци тамо џогирају, организују дружења уз кафу или, тамо гдје више нема нових сахрана, сакупљају јестиве печурке - рекао је Балембергер за Билд.

Стручњаци наводе да комбинација листопадног и четинарског дрвећа, као и влажна микроклима, стварају повољне услове за раст гљива.

Балембергер је навео и необичан примјер из Франкфурта, гдје се на једном гробном мјесту узгајају зачинске биљке за чувени њемачки сос од зелених трава, познат као „зелени сос“.

- Имамо гробно мјесто које зовемо гроб „зелени сос“. Покојник је уживао да га једе док је био жив. Сада, биље потребно за његову припрему расте на његовом гробу - додао је.

Како је оцијенио, оно што се прије само неколико година сматрало непоштовањем, сада одражава „жељу многих људи за слободом у процесу туговања“.

- Вјерујемо да је добро да имена покојника остану видљива на гробљу. Све популарнији анонимни гробови на травњаку - поред чињенице да су еколошки најгора опција - су, по нашем мишљењу, негативан развој догађаја - рекао је Балембергер за Билд.

Према његовим ријечима, таква пракса представља дио шире промјене односа према гробљима и начину на који људи доживљавају сјећање на преминуле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.