Може ли крцкање прстију да буде штетно

Некима је пуцкетање прстију само несвјесна навика, а другима тај осјећај прија.

Али судећи по снимцима терапија киропрактиком, популарном на друштвеним мрежама, приличан број људи ужива и у самом звуку тог карактеристичног крцкања.

То је као ватромет који експлодира у зглобу.

Док је одрастао, Доналд Унгер је стално слушао упозорења – од мајке, неколико тетака, а касније и таште – да ће због сталног пуцкетања прстију добити артритис.

Ријешен да им докаже да нису у праву, крцкао је зглобове прстију лијеве руке најмање два пута дневно током 50 година, што је укупно око 36.500 пута, док то није чинио зглобовима десне руке.

Када је 1998. напунио 72 године, урадио је рендгенске снимке обје шаке како би сазнао резултат свог вишедеценијског експеримента.

„Артритиса није било ни у једној шаци, нити је било уочљивих разлика између њих“, рекао је.

Наравно, ово је био узорак само једног човјека.

Између 20 и 50 одсто људи крцка зглобове прстију, показују истраживања.

Да ли би то требало да нас забрињава и може ли свако пуцкетање, шкљоцање и крцкање да остави трајне посљедице?

Све је у мјехурићима

Некима је пуцкетање прстију само несвјесна навика, а другима тај осјећај прија.

Али судећи по снимцима терапија киропрактиком, популарном на друштвеним мрежама, приличан број људи ужива и у самом звуку тог карактеристичног крцкања.

Оно што се заправо дешава приликом пуцкетања прстију прилично је једноставно.

Зглоб је мјесто гдје се спајају двије кости, а зглобови прстију, врата и леђа окружени су синовијалном течношћу, супстанцом налик бјеланцету која служи као лубрикант, односно подмазује зглоб.

Када увијате, повлачите или савијате зглобове да бисте изазвали пуцкетање, простор унутар зглоба се привремено проширује.

То доводи до пада притиска синовијалне течности, па гасови који су до тада били растворени у њој почињу да се издвајају у облику мјехурића.

Звук који настаје при крцкању зглоба, што је заправо звук пуцања образованих мјехурића, може да буде изненађујуће гласан, чак до 83 децибела.

То је приближно јачини звука дизел-камиона који пролази поред вас брзином од око 64 километра на сат.

Када су научници Универзитета Калифорније у Дејвису у Сједињеним Америчким Државама (САД) ултразвуком посматрали зглоб у тренутку „крцкања“, оно што су видјели на екрану описали су као призор налик ватромету.

Углавном безопасна навика

Можда јесте бучно, али звук крцкања зглобова је „само нормалан физиолошки процес“, каже Кими Хајрич, реуматолошкиња на Универзитету у Манчестеру у Уједињеном Краљевству (УК).

Али, да ли је оно што је нормално нужно и безопасно?

„Наравно, постоје одређени знакови упозорења, као што су бол или оток у зглобовима“, каже Џеј Џаганатан, неурохирург из Мичигена у Сједињеним Америчким Државама.

Он је лијечио пацијенте са истегнућима и другим повредама усљед превише снажног крцкања врата – што се никако не препоручује.

Међутим, уопштено гледано, када осјетите потребу да крцкате зглобове прстију, то се сматра прилично безопасним, објашњава Џаганатан.

Неки људи и даље страхују да би снажно пуцкетање прстима могло да доведе до ишчашења прста или повреде тетива, нарочито када се примјењује превелика сила или када се прст нагло повуче на начин који може да узрокује ишчашење.

Овакве повреде се заиста дешавају.

Хирург за шаку из Филаделфије описао је 1999. године случајеве два пацијента који су угануИи прсте јер су жељели да чују задовољавајући звук крцкања.

Међутим, када је крцкање зглобова слабије, овакве повреде су ријетке.

Оно што највише брине људе који имају навику да пуцкетају зглобове прстију јесте могућност развоја остеоартритиса – најчешћег облика артритиса повезаног са хабањем хрскавице, заштитног ткива које ублажава контакт костију у зглобовима.

„То је питање које ми многи људи постављају у ординацији, али и за столом током вечере“, каже Хајрич.

„Кратак одговор је да крцкање прстију не изазива остеоартритис“, истиче реуматолошкиња.

Неколико истраживања показало је да је ово увријежено вјеровање нетачно.

У истраживању објављеном 1975. године, научници су проучавали 28 корисника дома за старе и открили да су они који су крцкали зглобове прстију имали сличну учесталост дегенеративног артритиса као и они који то нису радили.

У новијој ретроспективној студији истраживачи су анализирали пуцкетање зглобова прстију код 215 пацијената са остеоартритисом и упоредили их са контролном групом која га није имала.

Закључак је био исти: ни учесталост нити вријеме током којег је неко крцкао прсте нису утицали на ризик од развоја остеоартритиса.

Опрезно са вратом

Иако пуцкетање зглобова прстију вјероватно не представља проблем, то не може да се каже и за крцкање врата и леђа.

Кроз врат пролазе важни нерви, као и кичмена мождина.

„Кроз задњи дио врата пролазе и двије веома важне артерије које воде према мозгу“, напомиње доктор Џаганатан.

Ти дијелови тијела су осјетљиви – неправилно руковање њима може да изазове озбиљне повреде и нежељене посљедице, као што су трњење у удовима и вртоглавице.

„Свака прекомјерна манипулација је опасна“, упозорава неурохирург.

Не препоручује се да сами себи крцкате врат, а проблематично је чак и када то обавља стручњак.

Примјена киропрактике на врату је „непотребна и не препоручује се“, рекли су Нил О'Конел из Центра за истраживање и рехабилитацију Лондонског универзитета Брунела и његове колеге 2012. године.

Снага стиска шаке

Још једна наводна опасност пуцкетања зглобова прстију је да утиче на снагу стиска шаке.

То је важан показатељ здравственог стања који се повезује са многим обољењима, међу којима су срчана обољења, когнитивно опадање, депресија и неке врсте рака.

Студија из 1990. године, у којој је учествовало 74 људи који су крцкали прсте између 18 и 60 година, показала је да су имали слабији стисак и израженије отицање шака у поређењу са онима који нису имали ту навику.

Међутим, ови налази су оповргнути 2017. године, када је друго истраживање показало да нема повезаности између крцкања зглобова прстију и слабијег стиска шаке.

Постоје и други митови, попут тврдњи да учестало пуцкетање прстију може да доведе до увећања зглобова прстију или лабавих тетива, али Хајрич каже да ни то није тачно.

То потврђује и раније поменута студија рађена уз помоћ ултразвука.

Тада су љекари физички прегледали људе који су крцкали зглобове прстију и нису пронашли никакав оток нити било какво оштећење функције шаке.

Неким људима пуцкетање може да донесе осјећај олакшања и привремено повећа покретљивост зглоба, јер се тако зглоб истеже и има шири опсег покрета.

Према једној теорији, крцкање чак стимулише нервне завршетке око зглоба, што опушта околне мишиће, смањује бол и подстиче ослобађање ендорфина, али још није доказано.

С обзиром на то да је крцкање прстију углавном безопасно, можда и нема много разлога да то више не радите.

Ако ипак желите да престанете, доктор Џаганатан препоручује да пробате неке технике попут когнитивне терапије да бисте боље разумјели шта радите и пронашли начине да себи одвратите пажњу и спријечите потребу за крцкањем зглобова.

Можете да водите биљешке о ситуацијама које вас подстичу на пуцкетање прстију – да ли то радите када сте под стресом, када вам је досадно или чините потпуно несвјесно, и покушате да руке запослите лоптицом против стреса или неком другом играчком за руке.

Све у свему, пуцкетање прстију не штети зглобовима, каже Хајрич, пише Вијести.ме 

Крцкање зглобова прстију једино може да утиче на односе са вашим пријатељима, уколико им то постане превише иритантно, додаје.

Искључива намјена овог текста је да пружи опште информације и не треба га сматрати замјеном за савјет здравствених радника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.