Мјесец се опасно удаљава од Земље: Колико ће трајати дан?

Научници су открили да се Мјесец удаљава од Земље и да то мијења све што смо мислили да знамо о односу плаве планете са њеним јединим природним сателитом.

Студија тима Универзитета Висконсин-Медисон фокусирала се на стијену из формације старе око 90 милиона година. Тако су успјели да анализирају интеракције Земље са Мјесецом од прије 1,4 милијарде година. Испоставило се да се Мјесец удаљава од Земље стопом од 3,82 центиметра годишње.

То значи да ће, на крају, посљедица бити да ће дан на Земљи за 200 милиона година трајати 25 сати, пише портал Инди100-ком

„Како се Мјесец удаљава, Земља је као клизач који се окреће и успорава док пружа своје руке“, рекао је Стивен Мејерс, професор геонауке Универзитета Висконсин-Медисон.

Он је нагласио да је циљ њиховог тима да користе астрохронологију како би развили веома древне геолошке временске скале.

„Желимо да будемо у могућности да проучавамо стијене старе милијарде година на начин који је упоредив са тиме како проучавамо модерне геолошке процесе“, додао је Мејерс.

Скривене структуре на Мјесецу

Ово, како наводи Индy100.цом, није једина прича која је недавно промијенила наше разумијевање о Мјесецу. Научници су такође открили милијарде година скривене тајне испод лунарне површине, а све захваљујући кинеском свемирском програму који је открио структуре које нам могу помоћи да почнемо да склапамо дјелове прошлости нашег сателита.

Научници су по први пут успјели да визуелизују горњих 300 метара лунарне површине помоћу података са кинеског ровера "Чанг’е 4", прве летјелице која је икада слетјела на другу страну Мјесеца 2019. године.

Резултати су открили милијарде година скривене историје – од слојева прашине, земље и разбијених стијена до кратера насталих ударима, као и више слојева древне лаве која је преплављивала мјесечев пејзаж прије милијарди година.

Вулканска активност на Мјесецу

Стручњаци вјерују да је Мјесец настао прије 4,51 милијарду година, када је објекат величине Марса ударио у Земљу и одломио комад наше планете. Током наредних милиона година, Мјесец је био бомбардован свемирским отпадом, што је оставило бројне пукотине на његовој површини.

Као и на Земљи, лунарни плашт садржао је џепове отопљене магме која је продирала кроз те пукотине изазивајући вулканске ерупције. Нови подаци кинеског ровера показали су да је вулканска стијена постајала све тања што је била ближе површини.

„Мјесец се полако хладио и остајао без снаге у каснијој вулканској фази. Његова енергија је ослабила током времена“, рекао је Ђианкинг Фенг, истраживач Института планетарне науке у Аризони.

Вјерује се да је вулканска активност на Мјесецу престала између милијарду и 100 милиона година, због чега се он данас сматра „геолошки мртвим“. Ипак, научници не искључују могућност да испод површине још увијек постоји магма.

Трка свјетских сила за Мјесец

У међувремену, индијска летјелица "Чандрајан-3" недавно је успјешно слетјела на другу страну Мјесеца, само неколико дана након што се руска срушила и оставила кратер ширине десет метара.

Кинески и индијски успјеси, а руски неуспјеси, јасно показују да је трка за контролу над Мјесецом – и његовим ресурсима – у пуном јеку, преноси Блиц. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.