Кревети стижу у канцеларије: Нови тренд има и мрачну страну

Спавање током радног времена, некада готово сигуран начин да запослени заради упозорење шефа, у појединим компанијама постаје прихватљив дио радног дана, посебно у технолошком сектору гдје се кратке паузе за одмор представљају као начин повећања концентрације и продуктивности.

Ипак, стручњаци упозоравају да постоји велика разлика између добровољног "поwер напа" (срп. "продуктивно спавање") од двадесетак минута и ситуације у којој запослени мора да спава у канцеларији јер због превеликог обима посла и дугог радног времена не успијева да се довољно одмори, наводи метро.

Од "хустле" културе до кревета у канцеларији
Један од најпознатијих примјера таквог односа према раду је Илон Маск, који је годинама говорио о спавању у фабрикама и канцеларијама својих компанија, док су након његовог преузимања Тwиттера, данас мреже X, поједине просторије у сједишту компаније у Сан Франциску претворене у спаваће собе. 

Истовремено, дио технолошке индустрије годинама његује културу у којој се изузетно дуго радно вријеме, ноћи проведене у канцеларији и недостатак сна понекад представљају као доказ преданости послу.Такав приступ поново је дошао у фокус због компанија из АИ сектора, у којима оснивачи и запослени отворено говоре о веома интензивном темпу рада. 

У изворном тексту наводи се примјер Ника Лакве, суоснивача АИ осигуравајућег стартапа Цорги, који у канцеларији држи мадрац и, према тим наводима, спава свега око три сата током ноћи.

Кратак сан заиста може помоћи
С друге стране, спавање на послу само по себи не мора бити знак проблематичне радне културе. 

Компаније попут Гооглеа годинама су познате по просторима намијењеним кратком одмору запослених, док су сличне просторије за спавање или релаксацију користиле и компаније попут Никеа и Бен & Јеррy'са.Истраживања показују да кратко спавање током дана може имати стварне користи. Харвард Хеалтх наводи да "поwер нап" у трајању од 10 до 30 минута може повећати будност и концентрацију, смањити умор и побољшати расположење, док предуго спавање може довести до поспаности и дезоријентисаности након буђења.

Када одмор постаје упозорење
Проблем настаје када запослени не спава зато што му компанија омогућава кратку паузу, већ зато што више није способан да издржи радни дан без сна. 

Психотерапеуткиња Хана Мекамли Џексон упозорава да се у појединим индустријама недостатак сна чак третира као својеврсни "орден части" којим запослени показује колико дуго остаје на послу и колико је спреман да жртвује приватни живот.

"У неким индустријама заспати на послу заиста може бити виђено као доказ колико напорно радите, колико касно остајете и колико сте пута морали да вечерате храну за понијети на радном мјесту", објашњава она.

Према њеним ријечима, стална потреба за спавањем на послу може указивати и на преоптерећеност, односно стање у којем организам више не успијева да прати захтјеве који се пред њега постављају. 

Харвард Хеалтх такође упозорава да учестала дневна поспаност може бити посљедица недовољног ноћног сна, али и одређених поремећаја спавања, због чега особе које су редовно изразито поспане током дана треба да разговарају са љекаром.

Да ли се због спавања на послу може добити отказ?
У већини традиционалних радних средина спавање за столом и даље се сматра непрофесионалним, али стручњаци за радне односе упозоравају да послодавци не би требало аутоматски да посежу за казнама прије него што утврде зашто запослени заспи током радног времена."Доношење дисциплинских мјера због спавања на послу без испитивања стварног узрока може бити неправедно и непродуктивно", каже стручњак за радне односе Џим Мур, додајући да би послодавци требало да обрате пажњу и на добробит запослених.

Ако иза таквог понашања не постоји здравствени или други оправдан разлог, поновљено спавање током радног времена може довести до упозорења или других дисциплинских мјера, у зависности од правила компаније и локалног радног законодавства.

Граница између продуктивности и исцрпљености
Стручњаци зато наглашавају да није пресудно питање да ли је спавање на послу добро или лоше, већ зашто је запосленом оно потребно. 

Планирана пауза од 20 до 30 минута може вратити енергију и побољшати концентрацију, док редовно исцрпљивање до тачке у којој запослени мора да заспи представља сасвим другачији проблем.

У радним срединама које промовишу менталитет сталне доступности лако је прихватити исцрпљеност као нормалан дио успјеха, посебно када се исто понашање очекује и од колега. 

Због тога стручњаци савјетују запосленима да што раније утврде каква су очекивања послодавца у вези са радним временом и доступношћу, поставе границе између посла и приватног живота и не третирају хронични недостатак сна као доказ професионалне амбиције.

Информације објављене на овом порталу намијењене су искључиво за информативне сврхе те не представљају замјену за стручни медицински савјет, дијагнозу или лијечење. За сва питања у вези са својим здравственим стањем обратите се љекару или другом квалификованом здравственом раднику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.